На потезу еколошка полиција

Свакодневно смо у прилици да чујемо о уклањању неке дивље депоније са јавних површина. Међутим, на велику жалост, њих у Србији толико има, да се општи утисак још није поправио. Они који путују кроз земљу и даље могу да констатују да је Србија неуредна. Другим речима, имајући у виду у каквом еколошком стању нам је држава, процес чишћења јавних површина, који подразумева , пре свега, уклањање дивљих депонија, мора бити много интензивнији. И даље простори поред саобраћајница и обала река и језера представљају најугроженије јавне површине. Као што у зимском периоду имамо сталне, и врло активне службе за уклањање снега, тако у пролећном, летњем и јесењем периоду морамо имати службе за уклањање отпада. Није потребно да буду толико бројне, али свакако морају постојати.

За коначни успех акције „Очистимо Србију” најважнија су два чиниоца: подизање нивоа еколошке свести, односно едукација, и пооштравање казнене политике којој претходи увођењу еколошке полиције. Наша деца немају навику да папир, празну пластичну кесу од бомбона, или какав други отпад баце у канту за отпатке. Они који то чине готово да су изузеци. Доказ за то су школска дворишта и игралишта, која се могу убројати у категорију врло запуштених јавних површина. Улице којима ђаци прођу после завршетка наставе су претрпане ђубретом. Министарство за животну средину би у сарадњи са Министарством просвете морало да интензивира разне типове активности који се односе на едукацију деце у школама. Понекад се чини да је то потребно учинити и са самим наставницима и професорима.

Еколошка полиција још није формирана, а изгледа да нису дата ни овлашћења регуларним полицајцима да кажњавају оне који чине еколошке прекршаје.

(/slika2)Врло значајан резултат ресорног Министарства је припрема и доношење низа закона из области животне средине. Они треба да дају чврсте оквире за све друге делатности. Овакав резултат министра Дулића и свих његових сарадника који су на припреми закона радили, тешко да може неко да оспори. Стиче се и утисак да је сам министар врло посвећен започетој акцији и да користи сваку прилику да о активностима у оквиру ње обавести јавност. Сем тога, ретке су новине које у своје садржаје нису укључиле и теме из ове области. Добар пример је и овај додатак који у Политици излази једном месечно. Бројније су и емисије са темама из животне средине на радију и на телевизији. На терену je изведенo низ акцијa уклањања дивљих депонија. Најављено је увођење предмета „Екологија“ у школске програме.

На крају би се могао изнети суд да почетак акције „Очистимо Србију“ карактерише доношење закона и јак медијски наступ. То је свакако добро али би. активности на терену морале бити интензивније. Морају се установити службе за перманенто чишћење најпрометнијих саобраћајница. Коначно, еколошка полиција и оштре казне за оне који чине прекршаје су неопходне.

И поред изнетих недостатака никако не бисмо смели да почетак акције окарактеришемо слабом оценом. Најважнија је препознатљива жеља наших еколошких званичника да се активности покрену и да се стање побољша.

Проф. Бранимир Јованчићевић

---------------------------------------------------------

Швајцарска, Шведска и Норвешка најчистије земље у свету

(/slika3)Према резултатима истраживања универзитета Јеjл и Колумбија, еколошки најчистије земље на планети су Швајцарска, Шведска и Норвешка. Међу првих 20 најчистијих држава чак 14 је из Европе, јавиле су агенције.

Према Центру за међународну научну информацијску мрежу универзитета Колумбија и Центра за еколошко право и политику универзитета Јејл, Швајцарска је на врху листе с индексом од 95,5 од могућих 100 поена. Следе Шведска и Норвешка које деле друго место са 93,1 поеном. Од неевропских земљама у првих 20 су и Костарика која је заузела пето место, Нови Зеланд на седмој и Колумбија на деветој позицији. Европске земље имају добре резултате у здравственом поретку, који мери учинак загађења на људско здравље.

Виталност екосистема, друга веома важна особина која је мерена, укључује здравље, количину емисије штетних гасова и очување разноликости флоре и фауне.
Скандинавија с малобројним становништвом и великим ненесељеним просторима, има нетакнуте шуме и сразмерно ниску загађеност ваздуха. САД, некада водећа у еколошкој заштити, заостаје за Европом последњих 25 година, рекао је Марк Леви, помоћник директора еколошког центра универзитета Колумбија.

Истраживачи су користили информације из локалних извора и, како наглашавају, оне нису увек идеалног квалитета, посебно када је реч о земљама у развоју. Стручњаци су рангирали само 49 земаља, док је преосталих 50 држава изостављено због непотпуних података.