Руски коцкари се селе на Балкан

Од нашег дописника
Москва, 29. јуна – Иако им је предложено да за свој коцкарски бизнис направе четири „Лас Вегаса” на територији Русије, власници великих ланаца руских коцкарница радије се одлучују, да кад већ не могу у Москви и осталим коцкарским рајевима, свој посао пренесу у Европу.

Неки од њих су за место свог будућег рада изабрали Србију, Црну Гору, Хрватску и Бугарску. Балкан је Московљанима далеко ближе него, рецимо, Сибир или Алтај где је требало да се преселе, па су, вероватно, и то имали у виду приликом доношења одлука. Не зна се тачно где ће се у Србији сместити, али логично је претпоставити да ће бирати места у којима постоје аеродроми, како би пут трајао што краће, мада и удаљеност од два-три сата до аеродрома за Русе не представља проблем, (навикли су – готово два сата се путује од центра Москве до аеродрома Шереметјево, а дача на три сата од куће је за њих –„близу“), што значи да је у игри заправо цела Србија.

За сада је једино сигурно да ће Будва постати црногорски Лас Вегас – Анатолиј Кузњецов, власник казина у московском хотелу „Корстон”, објавио је да је управо купио хотел „Квин Монтенегро” у Будви и да ће у њега пренети сву опрему за коцкарницу. Промениће му име у „Корстон” и већ на јесен ће организовати прве чартер-летове.

Разлога за велику сеобу је одлука Владимира Путина из времена кад је још био председник (2006), да се сва руска казина, да не би и даље „наносила становништву велику моралну и материјалну штету”, до 1. јула 2009. преселе у четири области у Русији. За „нове Лас Вегасе” су предвиђене територије „Азов Сити”, на граници Краснодорског краја и Ростовске области, „Сибирска монета” на Алтају, „Ћилибарска” у Калињинградској области.

Која је четврта још се не зна. Уосталом, и поменуте три постоје само на папиру, иако су се тада многи губернатори борили да управо они добију статус „зоне за коцкаре”. Изградња „зона” требало је да значи отварање великог броја нових радних места, изградњу путева, инфраструктуре, аеродрома, лакше убирање пореза јер ће бизнис сконцентрисан на једном месту бити лакше контролисати. Па чак и ако бизнис пропадне – путеви, аеродроми и зграде ће остати.

Све то требало је да изграде власници коцкарница који су у то време зарађивали, према неким прорачунима, више од шест милијарди долара годишње. И – нису урадили ништа. Истини за вољу, затворене су хиљаде малих клубова који су ницали као печурке после кише, обично у близини школа или фабрика, али велики коцкарски рајеви дочекали су ступање на снагу новог закона потпуно неспремни. Свемоћни власници су веровали да ће се власти предомислити и оставити им могућност да се својим послом баве тамо где су досад били, или да ће га замаскирати под називом забавни центри и слично.

Многи од њих су протекле три године искористили да, тобоже, уместо игара на срећу, организују забавне паркове – њихов број је за све то време растао невероватном брзином и доносио приходе између 350 и 400 милиона долара. Појавилесусевеликемрежекојеулажуогроманновацусвевидове „породичнезабаве”. Немасумњедаћесемеђубазенима, картинзима, боулинзима, аквапарковимаисличномнаћиприкривенаиказинаилиџек-потови. Алиистојетакосигурнодаћеихбитимањенегосадаиданећебитисвимадоступни. Атојеибиоциљ.

Прави краљева овог бизниса, као што је на пример Олег Бојко, селе се у бели свет. Бојко је последњих година уложио више од 200 милиона долара за отварање места за игру на срећу у Италији, Немачкој, Србији, Хрватској, Латинској Америци.

Компанија „Сторм” је свој бизнис пренела у Мексико, Немачку, Јерменију... И тако редом.

Има и оних који су се снашли на други начин – једни организују спортски покер (покер је у Русији проглашен спортом). Други за наставак своје делатности користе такозвана интернет-казина. Пошто су на руском домену Интернета игре забрањене законом, компаније се региструју у офшору.

Постоји и трећа варијанта – лотомат. У аутомат се убацује одређена сума, добија се лутрија, и добитницима се на лицу места исплаћује из аутомата. После 1. јула очекује се поплава таквих аутомата у салама бивших играоница

Пре одлуке о затварању у Русији је било 350.000 аутомата за џек-пот и око четири хиљаде коцкарских столова.

Љубинка Милинчић