Затворени кругови

Роми! Ту су, живе поред нас, а тако мало знамо о њима. И оно што мислимо да знамо често је само мит или предрасуда. Питамо се одакле су дошли, зашто немају своју земљу, каквим језиком говоре, зашто не иду у школу и не раде, зашто не живе у становима и када их добију од државе, зашто се не лече, зашто неки од њих крију своје порекло…

Зна се да су Роми око 10. века напустили Индију. Много касније је утврђено да су изгубили ратове, па су их победници протерали. Данас живе у читавом свету. Почетком 14. века су дошли на Балкан, а два века касније стигли су до Шведске и Шкотске. Америку су „открили” тек после 1860. године. Тешко је рећи колико их је укупно, а највише их је у медитеранским земљама: Турској, Француској, Шпанији, Италији, али има их и у Бразилу и на Балкану у знатном броју. У Румунији има највише Рома на Балкану, а Русија не саопштава податке о њиховом броју. Има их и православаца и муслимана, а говоре ромским језиком који припада индијској групи индоевропске породице језика.

Уобичајен назив Циганин, који се користи у већини земаља света, грчког је порекла и значи – луталица, крадљивац, човек у чије се поштене намере сумња. Сам назив није подругљив. Чувене француске цигарете „житан” илустроване су силуетом Циганке у плавичастом диму. Они себе ословљавају са Ром – човек, муж, супруг, док припаднике других народа називају гаџе.

(/slika2)Роми су најсиромашнија и технолошки и образовно најнеразвијенија етничка заједница. У Србији су углавном неквалификована радна снага и најчешће користе социјалну помоћ, што је последица чињенице да само петина ромске деце заврши основну школу. Живе у нехигијенским насељима, без текуће воде и струје. Због тога је просечан животни век Рома краћи од живота најсиромашнијих становника Африке.

Др Рајко Ђурић, бивши генерални секретар Светске организације Рома, каже да је прича о њима затворен круг. „То што Роми не иду у школу је традиција и навика. А навика постаје друга људска природа, као што је рекао Достојевски. То је веровање да школа не оспособљава за добро зарађивање. Зато не раде, а беда не омогућава људима да сагледају будућност деце. У станове које им обезбеђује држава не желе да се уселе јер немају стална примања, па се плаше да неће моћи да плате станарину и комуналије и то је затворен ромски круг.”

У Војводини има 38 ромских школа. У Србији испод Саве и Дунава нема ромских школа, а проблем је што већина ромске деце не зна српски језик због чега их упућују у специјалне школе, из којих беже.

Према проценама Светске банке, у Србији живи око пола милиона Рома, док их је према званичној статистици нешто више од сто хиљада. Разлога за различите податке има више. Многи се на попису становништва не декларишу као Роми да би избегли стигму и дискриминацију, док је неке немогуће пописати јер немају стално место боравка.

У Европи их је између осам и 12 милиона и јасно је да су они радни и образовни потенцијал сваке земље. Због тога је спровођење Декаде о инклузији – Декада Рома важан и захтеван подухват. До јуна ове године Србија је председавала Декадом Рома, а у априлу је усвојена Стратегија за инклузију Рома и Акциони план. Приоритети су становање и образовање ромске популације. „Препреке које стоје на путу социјалној инклузији Рома су бројне и системске – почев од сиромаштва и недостатка основних услова за школовање, преко ниског образовног нивоа родитеља ромске деце, који су углавном немотивисани да малишани похађају школу, па све до искључености ромских малишана из предшколских програма и њиховог уписивања у специјалне школе”, објаснио је потпредседник владе Божидар Ђелић на међународној конференцији организованој на ту тему. Последњи подаци говоре да се ипак нешто помера. Сада је седам одсто деце укључено у предшколски систем, у току 2007. године 165 ромских ученика уписано је у средње школе а 107 средњошколаца на факултете.

Ђурић каже да је Финска направила модел за решавање ромских проблема и да је у њеном Уставу ромски равноправан са осталим језицима мањима. Али, тамо их је само десет хиљада. Румуни и Бугари су тражили да им ММФ смањи дуговања на основу броја Рома који живе код њих, а Македонци добијају сто милиона евра годишње пре свега за едукацију Рома. У Чешкој су екстремисти из маргиналне народне странке претили да ће оспорити изборе за Европски парламент јер су медији јавног сервиса одбили да емитују два њихова спота. У једном се предлаже да Чешка попут нациста усвоји „коначно решење” и очисти се од Рома.

А код нас најсвежије истраживање „Стратешког маркетинга” показује да су Роми на челу највише дискриминисаних група.

Ивана Анојчић

---------------------------------------------

Ромска химна

Ишао сам,

ишао дугим путевима,

сретао срећне Роме.

Еј Роми, одакле

ви долазите,

са чергама,

гладном децом.

Имао сам и ја

велику фамилију,

убила је црна легија.

Све њих је преклала

и људе и жене,

међу њима и малу децу.

Отвори, Боже,

своја црна врата,

да могу видети

своју фамилију.

Опет ћу кренути

дугим путевима

и лутати са срећним

Ромима.

Устани, Роме,

имаш слободу сада,

долазе са мном

сви Роми света.

Црно лице и црне очи,

волим их као

црно грожђе.

-----------------------------------------------

Ђелем, ђелем

Светски дан Рома установљен је 1971. године, на Првом светском конгресу Рома у Лондону. Ромска химна је „Ђелем, ђелем”, застава је плаво-зелена са црвеним точком у средини. Светски дан Рома обележава се широм света да би се скренула пажња на њихов тежак положај и како би државе у којима живе покушале да нађу најбоља решења за бољи живот те популације.