Глума је велика истина

Глумица Јелена Ступљанин већ четири године живи и ради у Њујорку, а недавно је боравила у Србији и присуствовала премијери филма „Хитна помоћ” Горана Радовановића на Синема сити фестивалу у Новом Саду. У Радовановићевом играном дебију Јелена Ступљанин тумачи лик Норвежанке која у Србију после 5. октобра долази из друштва у којем је систем социјалне помоћи максимално уређен и доноси хуманитарну помоћ.

– Филм приказује део наше скорашње бурне историје о којој се још увек прича с пуно емоција и о којој свако од нас има различито тумачење. Горан Радовановић је успео да пружи објективну слику онога што нам се десило, уз њему својствену игру документарног и играног – истиче глумица у разговору за „Политику” пред повратак у Њујорк, где предаје глуму на Њујоршком универзитету.

Због већ договорених предавања, Јелена неће присуствовати пројекцији филма „Хитна помоћ” на Сопотском фестивалу који почиње у четвртак, али открива да је директорка Њујоршког универзитета Керолајн Мекги заинтересована да филм буде приказан у тој школи.

– Похађање студија Лија Стразберга пружило ми је усавршавање. У Америци важи правило да мораш да се посветиш ономе што радиш. Поред теоријског рада, желела сам да се посветим и пракси, глуми у позоришту, на филму и ТВ. Пристала сам да на Њујоршком универзитету држим радионице глуме. То нису класична предавања и изучавање глуме као на факултету, већ радионице које трају по месец дана, а онда имам времена и да играм. Опет истражујем глуму са студентима, али и играм на сцени и пред камерама – објашњава Јелена Ступљанин и додаје да у Америци има доста школа, студија глуме, које се базирају на учењима и теоријама и методама учитеља глуме Мајкла Чехова, Лија Стразберга, Стеле Адлер, Уте Хаген...

– Универзитети, попут Њујоршког, Колумбијског, Јејла или Харварда, почињу од Станиславског, а онда студенти мењају професоре, а тиме бирају и методе учења. И у Америци се глума базира на исказивању истине кроз рад. Методе су ту, али само да покрену организам да се каже истина – истиче Јелена и понавља да је у Америци неопходно стално усавршавање јер је конкуренција велика.

– Глумци се стално усавршавају, јер у Америци нема репертоарског позоришта, већ се месец дана игра сваки дан у позоришту, а онда се надограђују знања. Тренутно, у Америци се обележава 10 година од смрти значајног учитеља глуме Јиржија Гротовског и у Њујорку се организују ретроспективе његовог рада и учења. Глумци које увече гледате на Бродвеју, сутрадан видите на предавањима где усавршавају своју уметност – чули смо од Јелене, која се слаже да усавршавање глумаца у Србији није на светском нивоу, због репертоарског система рада и играња представа сваке вечери, али да се домаћи глумци усавршавају кроз свој рад.

Прошла и ова година биле су врло успешне за нашу глумицу која каже:

– Прошлог септембра постала сам члан Америчког удружења глумаца, а тај синдикат штити све своје чланове и њихове услове рада. Ишла сам из представе у представу, сарађивала са многим редитељима, међу којима и са Пјотром Крушчинским, једним од најтраженијих пољских редитеља у свету. Лос Анђелес јесте центар филма и Холивуда, а Њујорк је центар позоришта и независног филма. Играла сам у ТВ серији „Ред и закон” која је приказивана и у Србији, а у серији „American Most Wanted” сам имала главну улогу.

Иван Аранђеловић

------------------------------------------------------------

Испунила јој се жеља

До краја године Јелену очекује премијера филма „Јелена, Катарина, Марија”, који је играни деби позоришног редитеља Никите Миливојевића, а радња се дешава у Њујорку.

– У последњих 15 година Србију је можда напустило скоро милион образованих људи, а Никитин филм је прича о три девојке које су отишле у Њујорк да нађу своје слободе. Међутим, ниједна од њих нема папире и тиме је свака још више заробљена него што је била у Србији. Свака од њих има свет одакле је дошла и тражи нови свет у коме жели да се оствари – објашњава Јелена и истиче да је одувек желела да ради са Миливојевићем у позоришту, а жеља јој се испунила на великом платну.