Договор чува малињаке

Миросаљци код Ариља – Не ваља што се опет, и то у јеку бербе малине, чују ове несугласице око цене. Мора бити решења и лека за тај проблем, јер сви ми, малинари, откупљивачи, извозници зависимо од ове производње. Нећемо ваљда да је несугласицама угасимо. Мислим да и малинари и „хладњачари” треба да буду одмеренији у својим захтевима, да нађу меру. А, наравно, и да се малина опет класира и плаћа по квалитету као некад. Између прве и друге класе мора бити знатнија разлика у цени.

Овако ових дана размишља малинар рекордер Миломир Стојић из плодних Миросаљаца надомак Ариља. Његов малињак у брдима овог села најроднији је на свету, са највећим приносом по хектару од око 30 тона „виламета”. Берићет, и то на земљи седме категорије. Последњих година тај рекорд из бербе у бербу потврђује, а и у овој је, упркос кишама, добро понело. Истовремено, Стојић у свом домаћинству има хладњачу где замрзава и пакује убрану малину. Прави човек који из оба угла, произвођача и власника хладњаче, гледа на актуелна дешавања и размирице у овој делатности.

Затекли смо га усред бербе у том „малињаку за понос”, који су многи из света посетили и дивили се Стојићевом труду и даровима природе.

– Ова берба је почела одлично, квалитет је врхунски, приноси рекордни. Сунца је било кад је малини требало, а и киша је затим дошла у правом тренутку. Али, већ више пада него што је потребна. Ако убрзо не престане рекорд, може да буде доведен у питање – казује за „Политику” Миломир, који са својом породицом, супругом Ранком, сином Драганом и ћерком Биљаном, те радницима сезонцима, посла око малина има безмало целе године, од марта до децембарских снегова.

Питамо га како види садашње стање у малинарству, бизнису који доноси извозне милионе, шта мисли о тим вишегодишњим размирицама између „хладњачара” и малинара:

– Ова делатност од које се добро зарађује је, рекао бих, у некаквом бунилу, нереду. Као да сви раде против ове производње. „Хладњачари” само смишљају како да што јефтиније откупе малину, извозници да што више зараде, а произвођачи неконтролисано подижу нове засаде мислећи да површине доносе зараду. Ја, на пример, већ четири године имам исте малињаке, треба времена да нови засади дају и квалитет и добар принос. Штавише, планирам да на јесен смањим површине. Дакле, не зна се ни ко може да производи, ни ко да откупљује, ни ко може да извози. Држава у целом послу некако стоји по страни, не уводи ред и правила игре, не даје субвенције као неке друге земље где се малина успешно гаји – одговара наш саговорник.

На питање како из угла малинара посматра захтеве у вези са ценом, Стојић каже да је прошлогодишња цена од два евра по килограму била одлична за произвођаче, али и, дугорочно гледано, штетна по ову производњу. Малинари су почели да дижу нове засаде, запуштају старе, па ту није за извесно време реално очекивати одговарајући квалитет.

– Све то утиче да овогодишња цена буде нижа, а „хладњачари” предвиђају да ће малине бити много више него прошле године, што опет утиче на откупну цену. У овом крају аконтна цена била је 135 динара, последњих дана пада на 100. Млина се не класира по квалитету, у исти кош се ставља рад људи који на дуге стазе послују и много улажу са онима који би да се за кратко време овајде. Као произвођач, мишљења сам да цена мора бити реална, одмерена. Евро и по за килограм прве класе даје могућност да се производња одржава и добро заради – сматра малинар рекордер.

Кад на овај исти проблем гледа из угла хладњачара, он слично размишља. И ту је потребна одмереност у прохтевима. Он, иначе, не откупљује туђу малину, само своју замрзава и пакује, па после бербе продаје у Западној Европи. Више би зарадио да је продаје месецима касније, али ни он, најуспешнији, не може на други начин да обезбеди средства за текуће пословање, па је принуђен да пожури са продајом.

– Као „хладњачар” сматрам да је потребан озбиљнији приступ откупљивача овом послу. Треба да се навикну да раде за мање паре, да не претерују и забораве оне срећне године кад се за две-три сезоне могла зарадити хладњача, купити стан, џип. Произвођачу на почетку сезоне треба дати фиксну а не аконтну цену, за сваку класу посебну – сумира Миломир Стојић, апелујући на све у овој делатности да отклоне несугласице.