Избори на Космету поново деле Србе

Представници Срба са Косова и Метохије остали су подељени у вези са изласком на локалне изборе, и поред незваничног става председника Србије Бориса Тадића да се нису стекли услови да позове Србе да у новембру изађу на биралишта. РТС је прексиноћ објавио овај став као информацију добијену из Председништва, али се до данас ни Тадић ни Влада Србије званично нису изјаснили о томе. Срби из централног Косова, чији су представници за излазак на изборе, Тадићеве речи тумаче на свој начин, сматрајући да „он није експлицитно рекао да се не изађе већ да се нису стекли услови”.

Аналитичар Јово Бакић косовске изборе види као једну од тема у којој нема добрих него само мање лоших потеза. „Ако Срби изађу на изборе, онда је проблем што дају легитимитет институцијама које су до краја етнизоване и где Срби имају јако мало простора. Тада и подржаваоци независности Косова могу да кажу да су Срби на неки начин прећутно пристали на независност. Ако не учествују, онда не постоји ни теоријска шанса да се њихов глас чује и да на било који начин утичу на одлуке које се доносе”, каже он.

Већина странака на Космету ипак је за бојкот локалних избора, које овог пута самостално организује Приштина. На изборе, по свему судећи, неће изаћи ДС, пошто је потпредседница странке Смиљана Милисављевић недавно за „Политику” изјавила да ће урадити онако како се буде изјаснио председник странке, односно председник Србије Борис Тадић.

Вуко Антонијевић, председник Покрајинског одбора ДСС-а за КиМ и потпредседник странке, понавља да би српски излазак значио признавање независне државе Косово. Исти став заступају и Љубомир Краговић, председник Координационог одбора СРС-а, Зоран Милојевић, председник Нове Србије, али и Звонко Стевић, председник Покрајинског одбора СПС-а.

Као и претходних година, када су у питању били локални и парламентарни избори (који су се све до ове године одржавали у организацији ОЕБС-а, а потом Унмика), заговорници изласка су представници Срба са централног Косова, Ранђел Нојкић, председник Покрајинског одбора СПО-а, као и Рада Трајковић, потпредседница СНВ-а КиМ. Они су, подсетимо, међу првим Србима 2001. године ушли у скупштину Косова и били међу 22 члана српског коалиционог савеза „Повратак”.

Нојкић наглашава за „Политику” да председник Тадић није рекао да Срби не изађу на изборе већ да се нису стекли услови. „То је његов државнички став, али треба да схвати и он, и остали, потребе Срба са ових простора да добију легитимне институције”, каже Нојкић.

Рада Трајковић, потпредседница СНВ-а КиМ, такође каже да председник Србије „није рекао да Срби не изађу на изборе, већ да се нису стекли услови”. „Разумем његову изјаву и прихватам је, али ако се ми не изборимо за услове, бојим се да овде Срба више неће бити. Прети нам опасност да након 15. новембра изгубимо и општину Штрпце, као што смо изгубили Ново Брдо”, каже Трајковићева и наглашава да зато Срби морају да буду и активни учесници децентрализације.

Нојкић подсећа да Срби треба да учествују и у процесу децентрализације на којој инсистирају приштинске власти. На коментар да у припремним тимовима за процес децентрализације нема Срба, Нојкић одговара да „ми нисмо научили да учествујемо у нечему што је битно за нас, али смо ту да увек прихватимо наметнуто решење”. Недавно је Нојкић оптужио Србе са севера Косова да „лагодно живе на рачун Срба јужно од Ибра и да сходно томе неће учествовати на изборима”.

Председник СНВ-а северног дела Косова Милан Ивановић, који заговара бојкот избора, каже за „Политику” да је разлог Нојкићевог залагања за излазак на изборе неуспех на изборима у мају прошле године, када СПО није добио ниједан глас. „Он свесно прави поделу на Србе који живе на северу Косова и оне јужно од Ибра. Не живе Срби на северу лагодно, изабрали су своје легитимне представнике који су се заједно са народом изборили да не дође до етичког чишћења”, каже Милан Ивановић.

Србима у енклавама објективно је много теже него онима на северу. У томе и Бакић види разлог за њихов другачији поглед на изборе „Ако учествују на изборима, у најмању руку, њихов глас ће се чути тамо где се доносе одлуке или се утиче на доношење одлука. Али питање је да ли тај глас заиста желе да чују”, каже Бакић.

Б. Радомировић – Б. Митриновић