Модеран и традиционалан брак

Двоје младих људи су се снажно волели, тако да су се венчали. Убрзо након склапања брака она се тешко разболела. Њено стање је упркос терапији било све теже и било је јасно да ће се полако погоршавати све до смрти. Када је схватио да она неће оздравити, муж се отуђио од ње, пронашао другу, а затим и формално развео. О њој су наставили да брину њени родитељи.

Бивши муж је своју одлуку оправдавао тиме да не може да своју младост и свој живот жртвује због болесне жене. Да ли га осуђујете? Како бисте ви поступили на његовом месту? Како бисте желели да он поступи да сте ви она?

Сигурно је да би једни оштро осуђивали, а други ватрено оправдавали његов избор. Управо у таквим, екстремним ситуацијама најјасније се виде два супротна приступа браку који постоје у нашем друштву и у нашим главама. У датом примеру би традиционалисти остали поред болесног супружника, а модернисти би отишли.

Традиционални брак је настао некада када су људи били сиромашни и када су се борили да преживе. Њихов ментални склоп и њихове емоције били су прилагођени овом начину живота. Њих није пуно занимало уживање у животу, већ преживљавање. Тамо где су људи често гладни не поставља се питање смисла живота. Њима су родитељи проналазили мужа или жену, а када би их спојили, они су складно функционисали јер је свако од њих играо полну улогу коју им је култура прописала и коју су добро научили и увежбали код своје куће. Зато што је њихов живот тежак, они су научили да трпе и да се стрпе, тако да им није тешко да се додатно одричу због бројне деце коју рађају. Наравно, имати мужа или жену је потреба, јер нико од њих није у могућности да сам издржава децу. Уколико се то деси, особа просто мора да пронађе другог мужа или жену.

Када се друштво и појединци довољно обогате, када више нису сиромашни, тада њихов циљ постаје квалитет живота, односно уживање. То доводи до промене колективног и појединачног менталитета јер сада свако постаје важан самом себи, а други се воли због тога што изазива ужитак. Брак више није потреба јер не само да је могуће живети без партнера, већ је могуће и подизати дете без партнера. Људи се заљубљују и верују да ће та емоција трајати до краја живота. И зато брак, када више није лепо у њему и када нема наде да ће то поново бити, престаје да постоји. Разводи су веома чести. Савремени брак је нестабилан, привремени уговор, у коме се ништа не подразумева.

У сваком од нас је понешто од ова два модела брака. Некада себично: од брачног партнера се тражи да буде традиционалан и да брине у случају болести, а за себе се задржава право да се оде у сличној ситуацији.