Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Продаја рафинерија без тајних анекса

Продаја рафинерија без тајних анекса
Рафинерија уља „Модрича” постала значајан извозник на тржиште ЕУ

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Ниједан од навода из текстова сарајевске „Слободне Босне“ и загребачког „Јутарњег листа“ о тајним анексима, по којима је Влада Републике Српске руском „Њефтегасинкору“, купцу Рафинерије нафте у Броду, Рафинерије уља у Модричи и бањалучког „Петрола“, продала и удео у власништву Југословенског нафтовода („Јанаф”) и право градње терминала у хрватској луци „Плоче“ није тачан. Ово је нашем листу изјавио саветник републичког министра индустрије, енергетике и рударства Слободан Рајлић.

Поменута два листа су објавила да је премијер Милорад Додик „Њефтегасинкору“ продао удео у „Јанафу”, ако Републици Српској у поступку сукцесије буде признат власнички удео у овој компанији. Осим тога, сарајевски недељник и загребачки дневник тврде да је купцима републичке Нафтне индустрије, такође тајним анексом, дат монопол на, евентуална, налазишта сирове нафте на територији Републике Српске.

„Сигуран сам да иза ових навода стоје разни лобији и они којима није у интересу да овај домаћи стратешки капацитет ради. Без обзира на поједине коментаре, приватизација Нафтне индустрије је најзначајнији пројекат у последњих 30 година. Иако неки недобронамерни покушавају да оспоре важност и резултате овог пројекта, чињенице су неумољиве и показују да је приватизација урађена у правом тренутку. Рафинерија нафте постепено постиже свој предратни капацитет прераде 4,2 милиона тона сирове нафте. Уговорне обавезе се испуњавају, а квалитет производа по европским стандардима се постиже и пре рокова који су утврђени Одлуком о контроли квалитета нафтних деривата у БиХ“, казао је Рајлић.

Наш саговорник тврди да је приватизација Нафтне индустрије урађена у складу са републичким прописима, при чему су уважени и закони Босне и Херцеговине, као и обавезе које Република Српска и БиХ имају из потписаних међународних споразума. „Кроз уговор и анексе, Влада Републике Српске није прекорачила ниједно од својих овлашћења и надлежности, а истовремено је штитила своја и права запослених“, нагласио је Рајлић.

О наводима да је тајним анексима, „Њефтегасинкору“ продато сувласништво у „Јанафу” и право на градњу терминала у Луци „Плоче“, Рајлић је рекао: „Имовина привредних субјеката из Републике Српске у бившим југословенским републикама је Законом о приватизацији државног капитала изузета из капитала предузећа која се приватизују. Таква имовина, када се оствари њено власништво, постаjе имовина Републике Српске којом ће она располагати на начин како је то предвиђено законом и другим прописима.“

Да је приватизација рафинерија нафте и уља и те како успешан посао говоре следећи подаци. У прва три месеца ове године увоз нафтних деривата у Републику Српску смањен је за 63,1 одсто. При вредновању овог податка треба имати у виду да је цена сирове нафте за око 30 одсто мања од цене горива. Осим тога, Рафинерија нафте је у првих пет месеци ове године извезла 52.000 тона нафтних деривата. Такође, од приватизације наовамо запослила је 243 нова радника.

И модричка Рафинерија уља после приватизације послује све успешније, поготово после пуштања у рад линије за производњу хидрокрекованих базних уља. У овој години планирано је да Рафинерија уља, поред стандардних моторних уља, мазива и расхладних течности, тржишту испоручи око 30.000 тона хидрокрекованих уља, шест и по хиљада тона парафина и четири и по хиљаде трафо-уља, чија је укупна вредност око 30 милиона евра. Од планиране производње, 65 процената је намењено тржишту Европске уније. Очекује се да ће укупан приход Рафинерије уља бити два и по пута већи и да ће ове године премашити 100 милиона марака, или више од 50 милиона евра.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.