Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Жути картон Црној Гори

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Лидер Демократске партије социјалиста, некадашњи премијер и председник Црне Горе Мило Ђукановић, судећи према предлозима у општинским одборима ове партије, могао би поново бити кандидат владајуће странке за место председника Црне Горе. Избори ће се одржати највероватније почетком априла, док ће крајем јануара бити расписани.  Ђукановић се није у јавности, па чак ни у својој партији, помињао као могући кандидат све до пре неки дан кад је Европски парламент усвојио резолуцију о Црној Гори у којој се, између осталог, изричито тражи да ова држава сарађује са италијанским правосуђем у вези са истрагом о шверцу цигарета, која је у Барију и Напуљу покренута против највишег црногорског државног руководства, "а чији епилог може бити подизање оптужница, чак и против само Ђукановића".

Истовремено, општински одбори ДПС-а из Никшића, Пљеваља, Бара и Мојковца предложили су Ђукановића за председника без обзира на то што су председника Филипа Вујановића јавно подржали председник Владе Жељко Штурановић и градоначелник Подгорице Миомир Мугоша.

Док база Ђукановића кандидује за председника, он се држи по страни, остајући веран обећању – да му је доста државничких послова и да ће се посветити бизнису.

Да би у случају подизања оптужнице пред италијанским правосуђем председнички имунитет за њега био од пресудног значаја, сведочи и јучерашња изјава иницијатора седмог параграфа о међународном криминалу из Резолуције Европског парламента Гизеле Келенбах која је, како су пренели медији у Подгорици, истакла да не зна да ли ће бивши црногорски премијер Мило Ђукановић одговарати пред италијанским судом због умешаности у шверц цигарета, али да "истрага мора бити завршена и одговорнима се мора судити".

"Седми параграф о сарадњи са италијанским правосуђем интегрисан је у текст резолуције јер се више не може толерисати да сваки извештај о Црној Гори потенцира организовани криминал и велику корупцију као главне проблеме", казала је Келембахова.

Шеф црногорске дипломатије Милан Роћен је на свечаном новогодишњем пријему, крајем прошле недеље, рекао да је седми став декларације којом је Европски парламент потврдио закључивање Споразума о стабилизацији и придруживању Црне Горе са Европском Унијом "најблаже речено зачуђујући јер долази од Европског парламента, који се сматра храмом демократије".

"То се може прочитати и као прејудицирање или сугерисање судске одлуке, што ће остати запамћено као преседан у пракси европског парламентаризма", казао је Роћен.

Потпредседница Владе за европске интеграције Гордана Ђуровић оценила је да у Роћеновој критици дела резолуције нема ништа непримереног.

Српска листа сматра да је добро што је Роћен, "који је уз лидера ДПС-а Мила Ђукановића алфа и омега режима, јавно демонстрирао нетрпељивост према европским институцијама". Представник СЛ Јован Вучуровић је рекао да ће можда и Брисел најзад разумети с ким има посла. По оцени посланика Покрета за промјене Коче Павловића понашање министра Роћена је скандалозно, јер његове изјаве нису мотивисане интересима Црне Горе, него "картела и фамилије, групе криминалаца блиских власти који су повезани пословним интересима".

У ДПС-у, како је саопштио  портпарол ове партије Рајко Ковачевић, сматрају да је "Роћенова изјава на месту", јер "не може бити својствено амбасадорима, у конкретном случају немачком представнику Томасу Шмиту, да оцењује менталитет грађана државе у којој борави".

"Политикин" извор у ДПС-у уверава да увој партији постоје две струје – једна која је уз Ђукановића и Светозара Маровића и друга која је уз Филипа Вујановића, Миомира Мугошу и Жељка Штурановића и да је кандидовање Ђукановића само "опомена Европи да се играју најпопуларнијим политичарем у Црној Гори, који се поново може скрити иза председничког имунитета, желели они или не да он буде председник".

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.