Уторак, 14.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Амфетамина нема у апотеци, али има преко интернета

Амфетамина нема у апотеци, али има преко интернета
Амфетамин, било да је реч о чистом, или о неком деривату ове супстанције или о комбинацији – никада није безопасан

Амфетамин фосфат, супстанца која је заплењена приликом рације у илегалној фабрици наркотика у Крњачи, припада групи амфетамина, а то су лекови дуго познати у медицини. Главна особина амфетамина јесте да сузбија умор, односно повећава будност, па се др Томислав Кажић, наш познати фармаколог и професор на Медицинском факултету, присећа дилеме студената из седамдесетих: "Да ли да попијем амфетамин па да идем на игранку, или луминол па да кренем на спавање".

У Другом светском рату, додаје др Кажић, када су енглески пилоти бомбардовали немачке градове, због дугих ноћних летова добијали су амфетамин да не би заспали на борбеним задацима, али су касније многи запали у шизофренију, па је препозната опасност од амфетамина. Дуго узимање овог лека водило је у токсичне психозе, сличне шизофренији.

У време када се брзо живи, а провод је најлуђи ноћу, ова дилема је опет актуелна. Амфетамин се, међутим, више не може набавити у свакој апотеци, али га данас није тешко набавити преко интернета, а, уз мало познавања хемије или медицине, лако се стиже до "викенд пилуле". Подсећамо: један од главних састојака екстази таблета управо је амфетамин. Др Милана Зарубицу његови професори памте као бриљантног студента Медицинског факултета у Београду, али ће ипак остати упамћен као први ухапшени власник илегалне фабрике дроге.

– За медицину амфетамин је, наравно, лек, супстанца која сузбија осећај умора. Данас у Америци, али и у осталим развијеним земљама, то је лек који се даје деци која су много немирна, а добијају дијагнозу поремећаја пажње и повећане хиперактивности. Међутим, то је и стимулативна дрога, која је синтетичка, и криминално је што се технолошким поступцима од неких потпуно безазлених супстанци може добити амфетамин – објашњава др Кажић.

Поремећај пажње код деце, по речима професора Кажића, пример је медицинског проблема који је захваљујући фармацеутској индустрији погоршан, јер се повећава број деце са овом дијагнозом.

Амфетамин, било да је реч о чистом, или о неком деривату ове супстанције или о комбинацији – никада није безопасан. По америчкој класификацији, то је дрога другог степена. Хероин је, на пример, дрога првог степена. Амфетамин се данас користи масовно.

Као дугогодишњи председник Савезне комисије за лекове, професор Кажић каже да су комисије увек одбијале да све те психоактивне супстанце уврсте међу лекове, али су оне ипак и код нас ушле на "мала врата", прво као лек за нарколепсију, присилно спавање, када, на пример, усред састанка глава само клоне и човек западне у сан, а касније је стигао до нас и као медикамент против поремећаја пажње.

На питање да ли би могао да нађе неко оправдање за коришћење амфетаминских препарата у време када се веома брзо живи, када има много обавеза, а дан се чини кратак, па је свакоме потребно мало више будности, доктор одговара да ниједан од ових случајева не оправдава употребу ове супстанце.

– Све у вези са амфетамином данас је чиста борба за профит. У лабораторијама се праве стимулативне дроге и то је заправо допинг за радну способност. Амфетамин има значајну улогу и у историји допинга у спорту: неколико бициклиста је умрло због коришћења амфетамина, јер ова супстанца сузбија осећај умора. Дакле човек се напреже, али не осећа да му трпи срце, јетра, мишићи, јер мозак не добија информацију о умору. То је суштина дејства амфетамина – упозорава др Кажић.

-----------------------------------------------------------

Екстази потиснуо марихуану

Екстази је у Србији постао популарнија дрога него што је донедавно била марихуана, закључак је који је запрепастио истраживаче у недавном владином пројекту. Истраживање присуства дроге у урину, које је обављено у неколико округа и којим је обухваћено 1.459 младих од 15 до 19 година, показало је да је скоро пет одсто испитаника било позитивно на неку од четири опијатске супстанце, које су биле испитиване, саопштио је доцент др Иван Димитријевић, из Института за психијатрију КЦС, иначе, координатор владине Комисије за превенцију болести зависности. На првом месту по заступљености, у тесту узорка урина, нађен је екстази, на другом месту су биле бензодијазепамске супстанце, а тек на трећем месту марихуана.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.