Пет минута за дијагнозу

У Општинском суду у Старој Пазови за 13. март идуће године одложено je суђење Драгутину Попратњаку и Предрагу Ранитовићу, бившим припадницима ОУП-а Стара Пазова, окривљенима да су још пре скоро четири године тешко претукли старопазовачког угоститеља Бошка Грујића. Грујић је у јавности постао познат по томе што се замерио локалним моћницима, после чега је неко време провео у психијатријским установама јер је проглашен за душевног болесника.
Јучерашње суђење је одложено због недоласка сведока.
Судија Оливера Бугарин рекла је јуче за "Политику" да је поступак у току и да није овлашћена да даје било какве информације, а председница суда Ружица Николић је објаснила да се предмет налази у писарници и да се зна како се обавља увид у списе.

Треба рећи да ово није једино суђење у којем се као један од главних актера појављује управо Грујић. Наиме, пре неколико дана у Општинском суду у Руми прекинуто је суђење у којем је Грујић окривљен да је покушао да путем СМС порука прети и уцењује своје суграђане. Процес је прекинут због нестанка струје због чега није било могуће разматрање предлога општинског јавног тужиоца који је тражио да се Грујићу изрекне мера безбедности обавезног лечења у затвореној психијатријској установи.

Случај четрдесетчетворогодишњег Бошка Грујића, угоститеља из Нове Пазове, изазвао је велику буру у јавности још 2004. године. Он је тада почео јавно да говори о наводним малверзацијама тадашњих општинских власти, а дошао је и у сукоб са локалном полицијом, окрививши једног инспектора за примање мита. Осим тога, почео је да износи у јавност и неке детаље везане за такозвани секс-трафикинг, пошто је у јеку трговине Молдавкама и проституткама из других земаља радио као конобар у једном топлес бару па је, како је говорио, био упознат са овом проблематиком. Није се либио чак и да неке политичаре означи као радо и често виђене госте тог објекта.

У документацији, коју је Покрет за заштиту људских права доставио "Политици", а која представља својеврсну анализу злоупотреба психијатрије у политичке сврхе, прича о Бошку Грујићу је заведена као "Ц случај", као један од најдрастичнијих примера насилне хоспитализације наводног душевног болесника.

У поменутој документацији се, између осталог, наводи да је Грујић због "ненасилног изражавања свог мишљења и критике мафијаша и моћника у Новој Пазови и околини био оптужен од њих за увреде и клевете, као и претучен у неколико наврата, на силу приведен на психијатријску експертизу и на крају, пресудом суда смештен на неодређено време у Психијатријску болницу Централног затвора у Београду." Из ове установе пребачен је у Специјалну неуропсихијатријску болницу "Др Славољуб Бакаловић" у Вршцу.

– Био сам смештен на озлоглашеном "Х 16" одељењу, међу најтежим болесницима и убицама, тамо одакле, колико ја знам, нико жив и нормалан није изашао – каже Бошко Грујић. – И све то на основу тог првог закључка вештака са Медицинског факултета у Новом Саду који су ме, после петоминутног прегледа, прогласили за лудака, утврдили постојање параноидне психозе и предложили меру обавезног лечења. Установили су да сам "опасан по околину".

Грујић је после таласа протеста неколицине невладиних организација, као и интервенције бившег генералног инспектора МУП-а Србије Владимира Божовића, ипак отпуштен из вршачке болнице, овај пут, без медицинских индикација, дакле, као здрав човек. Међутим, следеће, 2005. године Општинско јавно тужилаштво у Руми покренуло је нову истрагу, сада због покушаја изнуде и уцењивања путем СМС порука.

Бошко Грујић тренутно живи у породичној кући у Новој Пазови и чека наставак поменутих суђења.