Аустријско-словеначки бој за камен

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 18. децембра – Десничарски посланик из Аустрије у Европском парламенту Андрeас Мелцер протестовао је што Словенија "политичко самопоштовање" гради на "сталним провокацијама упереним против суседа са севера". Камен спотицања је и буквално камен, иако су односи међу државама оптерећени и захтевима словенаке мањине из аустријске Корушке матици да Јаншина влада притисне званични Беч како би после деценија изврдавања почео да поштује права која реченој мањини гарантује, али – на папиру.

На тапету се тако поново нашао Кнежев камен, остатак стуба исклесан у камену из доба Римљана, за који се претпоставља да је првобитно био део Крнске тврђаве у аустријској Корушкој, а на коме су у средњем веку, за живота словенске племенске кнежевине Карантаније у Источним Алпима, коју модерна Словенија сматра својом претечом (и најстаријом државном творевином Словена уопште), устоличавали карантанске кнезове на језику Словена. Овога пута је окидач за заоштравање међудржавних релација одлука владе премијера Јанеза Јанше да слику Кнежевог камена стави на логотип новог "графичког имиџа" кабинета шефа словеначке владе, лансираног уочи преузимања председавања Европској унији.

Иако би се очекивало да два ентитета уједињене Европе међусобно не кубуре са власништвом над културном и историјском баштином, то у пракси није случај; Кнежев камен својатају и Аустрија и Словенија. Преклане је Кнежев камен напрасно измештен са почасног места у Покрајинском музеју у Клагенфурту и склоњен на политички подобније место – у седиште покрајинског поглавара (гувернера Корушке) Јерга Хајдера, а одатле у дворану грбова у здању корушког парламента.

Тада је разлог за увреде које су летеле преко врхова Алпа била одлука Љубљане да рељеф Кнежевог камена краси наличје словеначког металног евроновчића у вредности од два цента. Само што су се стишала препуцавања ко полаже право на Кнежев камен, при чему се Аустрија позива на чињеницу да су ту у посебном феудалном обреду настајале корушке војводе све до 1414. године, што потврђују и немачки извори, десио се, тврди Мелцер, нови инцидент.

Европосланик из Аустрије се у изјави за јавност пита како би реаговала
службена Љубљана када би покрајинска влада аустријске Штајерске на својим меморандумима и документима употребила градску кућу (словеначког) Марибора као део свог наслеђа из "доње Штајерске".

 Мелцер упозорава европску јавност да је Марибор био немачки град све до протеривања Немаца после Другог светског рата и п(р)озива Словенију да промени однос према историји "признањем остатака (сада непризнате) немачке мањине на свом тлу"; а што се топографије тиче, од Словеније се очекује да "почне да употребљава иницијална, немачка имена словеначких места". Као путоказ је Јаншиној екипи понуђен "пример аустријске Корушке где је словеначка мањина једна од најзаштићенијих у Европи".

На страну што остаци десетковане а некад бројне словеначке мањине, која је на референдуму 1918. одлучила да Корушка остане у саставу Аустрије уместо прикључења Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, више од пола века воде (и губе) рововску битку за одржање идентитета у средини у којој су током протеклих деценија Словенци готово асимиловани. Начин на који ове две државе, чланице ЕУ, третирају своје мањине (где је Словенија дала "допринос" измишљањем статуса "непризнате мањине" који "ужива" бројна српска мањина у Словенији) показује да је у Европи заштита мањина јака на речима, а слаба у делима.

Протесту аустријског европосланика придружио се и корушки поглавар Хајдер речима да је "Кнежев камен у новом графичком имиџу словеначке владе злоупотреба и несносна провокација усмерена против Аустрије". Бунио се и код министарке спољних послова Урсуле Пласник, затраживши да код словеначке владе предузме потребне мере "против злоупотребе најстаријег аустријског правног симбола". Уједно је најавио да ће његова локална влада и сама опремити сав свој штампан материјал сликом Кнежевог камена, и то пре Јанше.
Сва је прилика да ће убудуће симбол Хајдерове политике бити једнак ономе који ће бити на папирологији кабинета председника словеначке владе. Хајдер је захтевао да Пласникова откаже и учешће на прославама заказаним за крај ове седмице поводом "пада границе" уочи увођења проширене шенгенске зоне као и да употреби све расположиве снаге да од Словеније издејствује одустајање "од овог невероватног прекршаја".