Српски избор: ЕУ, изолација, руска губернија

Управо када је улазак Србије у Европску унију бар декларативно постављен као основни циљ српске спољне политике, већина држава уније сматра да би Косово требало да буде независно. Према последњим истраживањима агенција за испитивање јавног мњења, проценат грађана који подржавају придруживање Србије ЕУ је висок, али у благом паду, чему је управо допринела тренутна ситуација по питању решења статуса Косова и Метохије, као и чињеница да су поједине земље ЕУ промотори независности јужне српске покрајине. "Србија неће мењати Косово за европске интеграције", поручују из Београда, док међународни званичници конфузно одговарају да "питање Косова и приближавање Србије ЕУ немају ништа једно са другим".

Можда не за њих, али за нас су и те како повезани - по истраживању агенције "Политикум", објављеном 31. октобра и спроведеном на иницијативу министарства за Косово и Метохију, чак 70,21 одсто испитаника не прихвата бржи улазак наше државе у ЕУ уколико услов за придруживање буде да Србија призна независност Косова. Скоро трећина би се, у том случају, изјаснила за прекидање свих дипломатских и економских односа са ЕУ.

Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић сматра да извесно опадање подршке грађана уласку у ЕУ постоји, што је мање- више директна последица става главних земаља уније по питању независности Косова. По његовим речима, подршка јавности уласку Србије у ЕУ је широка, али плитка.

- Плебисцитарна подршка јавности по овом питању никада није била дубока, а после 2000. године није било озбиљне дебате о спољнополитичким оријентирима наше земље. Опредељеност Србије за приближавање ЕУ резултат је политичке инерције и проевропске реторике свих странака, уз делимичан изузетак СРС. У питању је помало ударничко, агитпроповско европејство, где се Европа сматра за елдорадо и земљу дембелију - рекао је Вукадиновић за "Политику". Према његовим речима, благо опадање подршке уласку у ЕУ није зачуђујуће, нарочито ако се зна да до тог процеса по правилу долази и у осталим државама - кандидатима.

- И без косовске приче дошло би до одређеног нивоа еврорезигнације и скептицизма. Међутим, у српском случају та реакција могла би да буде и озбиљнија, ако се узме у обзир искуство наше државе са ЕУ током деведесетих година и по питању Косова. То тетурајуће кораке Србије ка ЕУ чини још дрхтавијим - сматра Вукадиновић. Он је објаснио и да ће евентуално потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању између два круга председничких избора, поред тога што ће значити подршку великог броја грађана кандидату демократске опције, бити схваћено не као искрени позив, већ као чин политичког карактера. Или, у политици "штапа и шаргарепе", као шаргарепа.

- То би могло да доведе до прве озбиљније поларизације у српском друштву у вези са питањем уласка у Европску унију - рекао је он. Томе иде у прилог и чињеница да расте и подршка све тешњим везама Србије са Русијом, која за десетак процената заостаје за ЕУ, али је и даље дупло већа него подршка уласку у НАТО.

Владимир Гоати, програмски директор невладине организације "Транспарентност Србија", сматра да се наша земља, иако у њој постоји "конјунктурна осека подршке уласку у унију", понаша као држава која се заиста труди да испуни потребне норме и уђе у ЕУ.

- Више од 70 одсто грађана подржава улазак земље у ЕУ и слободно се може рећи да је то девијантан случај у односу на друге земље кандидате. У тим државама ситуација је битно другачија него код нас, тамо је приоритет политичке елите улазак у ЕУ, док су грађани за то опредељени у мањем проценту. У Србији већу подршку уласку у ЕУ дају грађани него парламент. То је оно што тера странке да коригују своја програмска опредељења ка ставовима грађана, а не обрнуто да грађани своје мишљење прилагођавају програмима одређених странака - казао је Гоати. И он сматра да велики проценат подршке грађана европским интеграцијама може да захвали чињеници да се ЕУ доживљава у "превише ружичастим тоновима, просто утопијски". У случају да ЕУ пружи подршку независности Космета, то би у Србији могло да доведе до читавог букета негативних ефеката, сматра Гоати.

- У том случају, чак и кад Србија потпише Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ не бих искључио да се посланици у парламенту по том питању другачије изјасне - рекао је он за наш лист.

Дуго ишчекивано и неколико пута одлагано потписивање овог споразума неће значити ништа уколико га не ратификује Скупштина Србије, а према Уставу, за ратификацију ће бити потребни гласови 126 посланика.

Драган Тодоровић, потпредседник Српске радикалне странке, из чије је "кухиње" прошле године изашла књига под називом "Европска унија - сатанистичка творевина", казао је за "Политику" да улазак Србије у Европску унију није никада, нити ће бити приоритет ове странке.

- Нећемо да уђемо у ЕУ, нити ће то бити циљ СРС када дође на власт. Па Европска унија нас је бомбардовала и под њеним окриљем су извршена највећа етничка чишћења после Другог светског рата - у Книнској крајини 1995. и на Косову 1999. године. Ми смо јасно рекли да смо за сарадњу са државама које поштују обостране интересе и не мешају се у унутрашње ствари других држава. То су пре свега Русија, Кина, арапски свет и латиноамеричке земље - рекао је Тодоровић. Он сматра да ће онај ко стави потпис на Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ извршити противуставни чин и кривично дело

- То нико не би смео да потпише, јер се споразум односи само на део наше државе, а не на целу територију - сматра Тодоровић.

Са овим ставом слаже се и Нова Србија, чији је потпредседник Дубравка Филиповска рекла за "Политику" да Србија жели у ЕУ само као равноправан партнер.

- Да ли ће европска интеграција остати приоритет за Нову Србију знаће се после данашње седнице Савета безбедности УН. Уколико тамо чујемо помирљиве тонове, јасно је да ни Србија неће додатно затезати ситуацију - рекла је она, и објаснила да ће коначну одлуку по том питању донети Скупштина Србије следеће недеље.

- Само цела, неосакаћена Србија може да уђе у ЕУ. У супротном, најављеним потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању заиста ће бити извршено кривично дело - сматра Филиповска.

Према речима Драгана Шормаза, став Демократске странке Србије о уласку Србије у ЕУ је јасан - ДСС не одустаје од европских интеграција, али само под условима које су испуниле и остале земље кандидати.

- Политика условљавања ЕУ у областима економије, пољопривреде, усвајања читавог низа закона нису проблем. Међутим, ако вас неко условљава да се одрекнете 15 процената своје територије, ситуација је осетно другачија. Ми у ЕУ желимо да уђемо само као равноправна држава чланица - рекао је Шормаз за "Политику". Он сматра да ће ситуација по питању ЕУ интеграција бити много јаснија следеће недеље, када би Скупштина Србије требало да усвоји нову резолуцију о Косову и Метохији, као и након седнице Савета безбедности.

- Потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању које је најављено за 28. јануар још није готова ствар. ДСС ће по том питању поделити став државе, који не одређује влада, већ Скупштина Србије - казао је Шормаз.

-----------------------------------------------------------

Косово као лакмус папир за ДСС

ДСС ће бити језичак на ваги и када је у питању улазак Србије у ЕУ, сматра социолог Јово Бакић. Према његовом мишљењу, ДСС ће ускоро морати да одлучи "којем ће се царству приклонити".

- Све је на ДСС-у, а Косово је у овој ситуацији лакмус-папир. Србија годинама не одлучује о Косову, а ако је за некога у доношењу политичких одлука то ирелевантно, јасно је да се повео за осећањима. Проблем је што треба јасно сагледати које су нам алтернативе у случају да одбацимо улазак у ЕУ због признавања независности Косова. Једна је потпуна изолација, што смо већ искусили, а друга да постанемо руска губернија - сматра Бакић и објашњава да није сигуран да ли ће то Русији уопште одговарати.

- Са друге стране, питање је колико би то и Србији одговарало, будући да смо од Русије удаљени хиљадама километара, а између нас се налази ЕУ у виду Румуније и Бугарске. Србија ни у том случају не би одлучивала о судбини Косова. Трећа алтернатива је рат, за који нисмо спремни јер је НАТО надмоћнији. Прави пут Србије је улазак у ЕУ са суседима, са или без Косова. То је реалност и наше непристајање ништа неће променити - рекао је Бакић за "Политику".

-----------------------------------------------------------

- Европске интеграције су за Србију веома значајне, али очигледно је да тај процес не зависи од Србије. У овом часу то је једно од најделикатнијих питања која се постављају пред нашу државу. С обзиром на то да у Уставу пише да је Косово неотуђиви део Србије, правници би требало да процене тежину те одредбе и да кажу како треба поступити у случају проглашења независности Косова. ЕУ и Косово не би требало да имају директну везу, али требало би да се одреди даљи ток комуникације Србије са земљама које ће признати Косово. За Србију сада уопште није тема избор између ЕУ и Косова.

- Ако желимо да примењујемо концепте развијеног света и да будемо оно што смо некада били, логично је да Србија треба да тежи уласку у ЕУ. Политичко је питање да ли Србија треба да уђе у ЕУ у случају да њене чланице признају независност Космета. Можемо само хипотетички да разговарамо о томе. Одговор је негде на граници између да и не, али мислим да то питање није повезано ни са каквом врстом трговине. Надам се да нас развијени свет више неће доводити у ситуацију да бирамо "или - или".

- Наравно, ако су сви у ЕУ, требало би и ми да будемо у њој, због лакше комуникације и путовања, на пример. Али, ако постављају велике услове, мора човек да се запита колико то кошта. Зависи шта нам постављају као услов, а нас су условили признањем косовске независности. Због тога је важан редослед потеза. Прво би требало да уђемо у ЕУ, па да се решава статус Косова. Паметније је да нас узму "целе", после тога више ништа неће бити важно. После се уливамо у једну матицу у којој нема граница, казни, изолације.

- Сасвим је неважно питање да ли Србија треба да уђе у ЕУ. Суштинско питање јесте да ли смо спремни психофизички да прихватимо европски начин живота и европске стандарде. Не знам да ли је Србија спремна за то, ја лично јесам. Колико год је нелагодна политичка ситуација, морамо да мислимо о нашој будућности. Ја сам још пре шест година рекао да ће питање Косово или ЕУ бити постављено као нека врста избора. Али, није поента у томе, већ у томе да ли смо ми у стању да живимо европски систем вредности. Замислите да се неко запосли, а да није квалификован за тај посао.