Srpski izbor: EU, izolacija, ruska gubernija

Upravo kada je ulazak Srbije u Evropsku uniju bar deklarativno postavljen kao osnovni cilj srpske spoljne politike, većina država unije smatra da bi Kosovo trebalo da bude nezavisno. Prema poslednjim istraživanjima agencija za ispitivanje javnog mnjenja, procenat građana koji podržavaju pridruživanje Srbije EU je visok, ali u blagom padu, čemu je upravo doprinela trenutna situacija po pitanju rešenja statusa Kosova i Metohije, kao i činjenica da su pojedine zemlje EU promotori nezavisnosti južne srpske pokrajine. "Srbija neće menjati Kosovo za evropske integracije", poručuju iz Beograda, dok međunarodni zvaničnici konfuzno odgovaraju da "pitanje Kosova i približavanje Srbije EU nemaju ništa jedno sa drugim".

Možda ne za njih, ali za nas su i te kako povezani - po istraživanju agencije "Politikum", objavljenom 31. oktobra i sprovedenom na inicijativu ministarstva za Kosovo i Metohiju, čak 70,21 odsto ispitanika ne prihvata brži ulazak naše države u EU ukoliko uslov za pridruživanje bude da Srbija prizna nezavisnost Kosova. Skoro trećina bi se, u tom slučaju, izjasnila za prekidanje svih diplomatskih i ekonomskih odnosa sa EU.

Politički analitičar Đorđe Vukadinović smatra da izvesno opadanje podrške građana ulasku u EU postoji, što je manje- više direktna posledica stava glavnih zemalja unije po pitanju nezavisnosti Kosova. Po njegovim rečima, podrška javnosti ulasku Srbije u EU je široka, ali plitka.

- Plebiscitarna podrška javnosti po ovom pitanju nikada nije bila duboka, a posle 2000. godine nije bilo ozbiljne debate o spoljnopolitičkim orijentirima naše zemlje. Opredeljenost Srbije za približavanje EU rezultat je političke inercije i proevropske retorike svih stranaka, uz delimičan izuzetak SRS. U pitanju je pomalo udarničko, agitpropovsko evropejstvo, gde se Evropa smatra za eldorado i zemlju dembeliju - rekao je Vukadinović za "Politiku". Prema njegovim rečima, blago opadanje podrške ulasku u EU nije začuđujuće, naročito ako se zna da do tog procesa po pravilu dolazi i u ostalim državama - kandidatima.

- I bez kosovske priče došlo bi do određenog nivoa evrorezignacije i skepticizma. Međutim, u srpskom slučaju ta reakcija mogla bi da bude i ozbiljnija, ako se uzme u obzir iskustvo naše države sa EU tokom devedesetih godina i po pitanju Kosova. To teturajuće korake Srbije ka EU čini još drhtavijim - smatra Vukadinović. On je objasnio i da će eventualno potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između dva kruga predsedničkih izbora, pored toga što će značiti podršku velikog broja građana kandidatu demokratske opcije, biti shvaćeno ne kao iskreni poziv, već kao čin političkog karaktera. Ili, u politici "štapa i šargarepe", kao šargarepa.

- To bi moglo da dovede do prve ozbiljnije polarizacije u srpskom društvu u vezi sa pitanjem ulaska u Evropsku uniju - rekao je on. Tome ide u prilog i činjenica da raste i podrška sve tešnjim vezama Srbije sa Rusijom, koja za desetak procenata zaostaje za EU, ali je i dalje duplo veća nego podrška ulasku u NATO.

Vladimir Goati, programski direktor nevladine organizacije "Transparentnost Srbija", smatra da se naša zemlja, iako u njoj postoji "konjunkturna oseka podrške ulasku u uniju", ponaša kao država koja se zaista trudi da ispuni potrebne norme i uđe u EU.

- Više od 70 odsto građana podržava ulazak zemlje u EU i slobodno se može reći da je to devijantan slučaj u odnosu na druge zemlje kandidate. U tim državama situacija je bitno drugačija nego kod nas, tamo je prioritet političke elite ulazak u EU, dok su građani za to opredeljeni u manjem procentu. U Srbiji veću podršku ulasku u EU daju građani nego parlament. To je ono što tera stranke da koriguju svoja programska opredeljenja ka stavovima građana, a ne obrnuto da građani svoje mišljenje prilagođavaju programima određenih stranaka - kazao je Goati. I on smatra da veliki procenat podrške građana evropskim integracijama može da zahvali činjenici da se EU doživljava u "previše ružičastim tonovima, prosto utopijski". U slučaju da EU pruži podršku nezavisnosti Kosmeta, to bi u Srbiji moglo da dovede do čitavog buketa negativnih efekata, smatra Goati.

- U tom slučaju, čak i kad Srbija potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU ne bih isključio da se poslanici u parlamentu po tom pitanju drugačije izjasne - rekao je on za naš list.

Dugo iščekivano i nekoliko puta odlagano potpisivanje ovog sporazuma neće značiti ništa ukoliko ga ne ratifikuje Skupština Srbije, a prema Ustavu, za ratifikaciju će biti potrebni glasovi 126 poslanika.

Dragan Todorović, potpredsednik Srpske radikalne stranke, iz čije je "kuhinje" prošle godine izašla knjiga pod nazivom "Evropska unija - satanistička tvorevina", kazao je za "Politiku" da ulazak Srbije u Evropsku uniju nije nikada, niti će biti prioritet ove stranke.

- Nećemo da uđemo u EU, niti će to biti cilj SRS kada dođe na vlast. Pa Evropska unija nas je bombardovala i pod njenim okriljem su izvršena najveća etnička čišćenja posle Drugog svetskog rata - u Kninskoj krajini 1995. i na Kosovu 1999. godine. Mi smo jasno rekli da smo za saradnju sa državama koje poštuju obostrane interese i ne mešaju se u unutrašnje stvari drugih država. To su pre svega Rusija, Kina, arapski svet i latinoameričke zemlje - rekao je Todorović. On smatra da će onaj ko stavi potpis na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU izvršiti protivustavni čin i krivično delo

- To niko ne bi smeo da potpiše, jer se sporazum odnosi samo na deo naše države, a ne na celu teritoriju - smatra Todorović.

Sa ovim stavom slaže se i Nova Srbija, čiji je potpredsednik Dubravka Filipovska rekla za "Politiku" da Srbija želi u EU samo kao ravnopravan partner.

- Da li će evropska integracija ostati prioritet za Novu Srbiju znaće se posle današnje sednice Saveta bezbednosti UN. Ukoliko tamo čujemo pomirljive tonove, jasno je da ni Srbija neće dodatno zatezati situaciju - rekla je ona, i objasnila da će konačnu odluku po tom pitanju doneti Skupština Srbije sledeće nedelje.

- Samo cela, neosakaćena Srbija može da uđe u EU. U suprotnom, najavljenim potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju zaista će biti izvršeno krivično delo - smatra Filipovska.

Prema rečima Dragana Šormaza, stav Demokratske stranke Srbije o ulasku Srbije u EU je jasan - DSS ne odustaje od evropskih integracija, ali samo pod uslovima koje su ispunile i ostale zemlje kandidati.

- Politika uslovljavanja EU u oblastima ekonomije, poljoprivrede, usvajanja čitavog niza zakona nisu problem. Međutim, ako vas neko uslovljava da se odreknete 15 procenata svoje teritorije, situacija je osetno drugačija. Mi u EU želimo da uđemo samo kao ravnopravna država članica - rekao je Šormaz za "Politiku". On smatra da će situacija po pitanju EU integracija biti mnogo jasnija sledeće nedelje, kada bi Skupština Srbije trebalo da usvoji novu rezoluciju o Kosovu i Metohiji, kao i nakon sednice Saveta bezbednosti.

- Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koje je najavljeno za 28. januar još nije gotova stvar. DSS će po tom pitanju podeliti stav države, koji ne određuje vlada, već Skupština Srbije - kazao je Šormaz.

-----------------------------------------------------------

Kosovo kao lakmus papir za DSS

DSS će biti jezičak na vagi i kada je u pitanju ulazak Srbije u EU, smatra sociolog Jovo Bakić. Prema njegovom mišljenju, DSS će uskoro morati da odluči "kojem će se carstvu prikloniti".

- Sve je na DSS-u, a Kosovo je u ovoj situaciji lakmus-papir. Srbija godinama ne odlučuje o Kosovu, a ako je za nekoga u donošenju političkih odluka to irelevantno, jasno je da se poveo za osećanjima. Problem je što treba jasno sagledati koje su nam alternative u slučaju da odbacimo ulazak u EU zbog priznavanja nezavisnosti Kosova. Jedna je potpuna izolacija, što smo već iskusili, a druga da postanemo ruska gubernija - smatra Bakić i objašnjava da nije siguran da li će to Rusiji uopšte odgovarati.

- Sa druge strane, pitanje je koliko bi to i Srbiji odgovaralo, budući da smo od Rusije udaljeni hiljadama kilometara, a između nas se nalazi EU u vidu Rumunije i Bugarske. Srbija ni u tom slučaju ne bi odlučivala o sudbini Kosova. Treća alternativa je rat, za koji nismo spremni jer je NATO nadmoćniji. Pravi put Srbije je ulazak u EU sa susedima, sa ili bez Kosova. To je realnost i naše nepristajanje ništa neće promeniti - rekao je Bakić za "Politiku".

-----------------------------------------------------------

- Evropske integracije su za Srbiju veoma značajne, ali očigledno je da taj proces ne zavisi od Srbije. U ovom času to je jedno od najdelikatnijih pitanja koja se postavljaju pred našu državu. S obzirom na to da u Ustavu piše da je Kosovo neotuđivi deo Srbije, pravnici bi trebalo da procene težinu te odredbe i da kažu kako treba postupiti u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova. EU i Kosovo ne bi trebalo da imaju direktnu vezu, ali trebalo bi da se odredi dalji tok komunikacije Srbije sa zemljama koje će priznati Kosovo. Za Srbiju sada uopšte nije tema izbor između EU i Kosova.

- Ako želimo da primenjujemo koncepte razvijenog sveta i da budemo ono što smo nekada bili, logično je da Srbija treba da teži ulasku u EU. Političko je pitanje da li Srbija treba da uđe u EU u slučaju da njene članice priznaju nezavisnost Kosmeta. Možemo samo hipotetički da razgovaramo o tome. Odgovor je negde na granici između da i ne, ali mislim da to pitanje nije povezano ni sa kakvom vrstom trgovine. Nadam se da nas razvijeni svet više neće dovoditi u situaciju da biramo "ili - ili".

- Naravno, ako su svi u EU, trebalo bi i mi da budemo u njoj, zbog lakše komunikacije i putovanja, na primer. Ali, ako postavljaju velike uslove, mora čovek da se zapita koliko to košta. Zavisi šta nam postavljaju kao uslov, a nas su uslovili priznanjem kosovske nezavisnosti. Zbog toga je važan redosled poteza. Prvo bi trebalo da uđemo u EU, pa da se rešava status Kosova. Pametnije je da nas uzmu "cele", posle toga više ništa neće biti važno. Posle se ulivamo u jednu maticu u kojoj nema granica, kazni, izolacije.

- Sasvim je nevažno pitanje da li Srbija treba da uđe u EU. Suštinsko pitanje jeste da li smo spremni psihofizički da prihvatimo evropski način života i evropske standarde. Ne znam da li je Srbija spremna za to, ja lično jesam. Koliko god je nelagodna politička situacija, moramo da mislimo o našoj budućnosti. Ja sam još pre šest godina rekao da će pitanje Kosovo ili EU biti postavljeno kao neka vrsta izbora. Ali, nije poenta u tome, već u tome da li smo mi u stanju da živimo evropski sistem vrednosti. Zamislite da se neko zaposli, a da nije kvalifikovan za taj posao.