Појачање за нове киловате

Кладово – У Хидроелектрани „Ђердап 1” увелико се припремају да са руским партнером „Силовије машини” 1. септембра ове године крену у обнову шест наших агрегата, руске производње, чија снага после 37 година рада до краја 2015. треба да буде увећана десет одсто. На коначан почетак ревитализације чека се од потписивања основног уговора са руским партнером, 2003, а после расписивања тендера за обнову још 2000. године.

Тек после осме допуне поменутог уговора, 19. марта ове године, решена су сва спорна питања из минулих година да би неодложан посао могао да крене. И српска и руска страна уверене су да више неће бити никаквих административних спотицања, нити спорова око увећане цене градње. Тим пре што су поред нашег инвеститора и руског испоручиоца опреме, као гаранти, у посао укључене и владе двеју земаља.

У „ХЕ Ђердап” су се озбиљно припремали за почетак великог посла. Посебно је та мобилност значајна сада када су осмом допуном уговора знатније промењени услови плаћања и начин реализације предстојећих радова. Због готово двоструког повећања цене радова, одустало се од система „кључ у руке“ из основног уговора, којим је било предвиђено да руска страна обави све послове. Електропривреда Србије и „Ђердап“ принуђени су у новим условима – када за овај подухват, као пре девет година, више није довољно 100,5 милиона долара клириншког дуга бившег СССР-а бившој СФРЈ – да преузму непосредну реализацију знатног дела послова.

Како истиче Петар Манзаловић, помоћник директора ПД „ХЕ Ђердап” за одржавање и ревитализацију, реч је о прилично великим пословима демонтажних и монтажних радова. Запосленима у „ХЕ Ђердап” и десетини наших предузећа у Србији „запали” су и послови санације делова агрегата који ће се уградити у ревитализоване машине, а у нашем делокругу послова су и израда система аутоматике управљања и заштите агрегата и блок трансформатора, неки грађевински радови и антикорозивна заштита.

Расписан је и тендер за те послове на који се увелико јављају наша специјализована предузећа и институти са лиценцама. Почетком јуна представници тих предузећа посетили су кладовску електрану да би се непосредно упознали са условима рада. Значајно је за цео подухват, каже Манзаловић, што су многе друге наше раније обавезе из основног уговора одавно започете и реализоване. То ће инвеститору сада омогућити да одабране извођаче радова са новог тендера великом брзином уведе у посао.

До сада су, каже наш саговорник, ремонтоване и модернизоване моћне дизалице, којима ће агрегати бити демонтирани и монтирани. Њима ће руска опрема бити допремана из баржи до монтажног блока у машинској хали. Атестиране су и кранске стазе, изграђена је ремонтна база са одговарајућом опремом у којој ће се обављати санација и ревитализација, као и антикорозивна заштита. Специјалисте „Силовије машини” су, према уговору, задужени за пројектантски и извођачки надзор и за гаранцију квалитета, не само нове опреме произведене у Русији, него и оне која ће бити санирана и ревитализована на самом објекту.

Прво ће кренути ревитализација агрегата број шест, за њега је опрема већ произведена и конзервирана и чека на више места у Русији – испитана и комисијски примљена. Ускоро креће за Србију, а њено пристизање очекује се првих дана јула.

У кладовској хидроелектрани кажу да је реч о обимној опреми за поменути агрегат, тешкој 1.500 тона. Затим ће, наредних година, сукцесивно пристизати опрема за ревитализацију и осталих пет наших агрегата. Свима њима пројектован је рок употребе истекао је још пре седам година, али сви и даље раде беспрекорно.

Манзаловић истиче да је сваки од агрегата кладовске електране до сада одрадио 270.000 радних сати. Тиме је максимално коришћен хидроенергетски потенцијал Дунава, па је у минулих 37 година на „Ђердапу 1” (до 16. маја ове године) произведено 214,6 милијарди киловат-сати струје. То је више од плана за протекле године за око 20 милијарди киловата, колико, у ствари, „вреде“ четири годишња плана електране.

Предстојећом обновом агрегата и повећањем њихове снаге, производни век ђердапског енергетског колоса биће продужен за још најмање 30 година.

Стојан Тодоровић