Лаушевић поново у главној улози

Чији је Жарко Лаушевић, српски или црногорски држављанин? Он је у притвору у САД и ускоро би могао да буде изручен Србији по потерници коју је за њим расписао пре седам година београдски Трећи општински суд! Ова потерница је расписана после Лаушевићевог бекства од дослужења затворске казне због двоструког убиства 1993. у Подгорици. Тада смо с Црногорцима били у заједничкој држави а данас, после разлаза, Лаушевићев случај може да буде препун енигми.

Канцеларија Интерпола за Србију добила је од америчког Бироа за емиграцију и царину информацију да је Лаушевић ухапшен 2. јула због боравка у тој земљи без имиграционе визе. У овом тренутку имиграционе власти САД разматрају могућност његове депортације у Србију јер су његова последња важећа документа издата у Београду. Више информација о овом случају кочи то што је у Америци национални празник и многе службе празнују.

Лаушевић је, да подсетимо, пресудом Врховног суда Црне Горе 2001. осуђен на 13 година затвора због убиства Драгора Пејовића (20) и Радована Вучинића (21) и рањавања Андрије Кажића. Он је у затвору у Спужу одлежао четири године и седам месеци, да би био пуштен на слободу 1998. одлуком судије Светлане Вујановић. Годину касније отишао је у САД. Врховни суд Црне Горе је 22. марта 2001. преиначио пресуду и поново га осудио на 13 година. Убрзо је уследила и потерница због дослужења затворске казне.

Поигравање судства Лаушевићем је потрајало. Његов брат је на крају ослобођен свих оптужби, али је зато Жарку казна мењана с 15 на 13 година, затим на четири, а мењало се и мишљење судова да ли је злочин починио из нужне самоодбране или не.

Виши суд у Подгорици одлучивао је о случају четири пута, а исто толико пута је због Лаушевића заседао и Врховни суд Црне Горе. У цео случај укључивао се и Савезни суд, који је укидао пресуде и једних и других. Лаушевић је пуштен на слободу 1998. године одлуком судије Светлане Вујановић. Испоставило се тада да је иза решетака провео и више него што је требало, а познати глумац затим је одлетео преко океана у Америку 1999. године. Две године касније, казна му је враћена на 13 година робије. Он је то могао да зна али није ни морао. Нико га није о томе обавестио јер је био „недоступан”.

Жарко је ухапшен сада и то, кажу, у Чикагу. Једна верзија каже да је чикашка полиција привела Лаушевића после случајне (???) провере докумената, док је, према другој причи, он ухапшен после подношења захтева за српски пасош у нашем конзулату.

С обзиром на то да је Лаушевић у време пресуђења био пријављен у Србији, Трећи општински суд у Београду је 2002. године дао наредбу за расписивање потернице коју је МУП одмах издао. Уколико буде депортован у Србију, казну ће издржавати у пожаревачком затвору. Пошто има српско држављанство, он највероватније неће одавде бити изручен Црној Гори јер Србија, сем када је Хаг у питању, не изручује своје грађане другим државама.

Лаушевић се у Америци врло мало бавио глумом и једва је састављао крај с крајем. Последњих година, пошто су му истекла српска документа и америчка виза, живео је у илегали, а радио је углавном као физички радник на грађевини, молер па кажу и као возач камиона. Био је један од многобројних који у овој земљи живи „на црно” и стрепи од имигрантске полиције.

Жарко Лаушевић се женио два пута. Од прве супруге, с којом има сина и кћерку, развео се по изласку из затвора. Убрзо потом оженио се опет и добио кћерку.

Приватни живот крио је од јавности, с породицом је живео повучено. У Америци се није превише дружио са српским исељеницима и бившим колегама, нити је посећивао тамошње кафане. Наводно, Лаушевић је био у сталном страху да ће породице убијених наудити њему и његовој породици.

Наши листови су писали зимус да су му у Њујорк упућени папири с којима може да затражи нови пасош Србије. Тада се нагађало да црногорска власт разматра могућност да повуче потерницу за њим. Он је, док није се десила та кобна пуцњава, имао блиставу каријеру а у југословенској кинематографији за њега су биле резервисане само главне улоге.