Јемство уместо притвора

Окружно јавно тужилаштво наредних дана требало би да се изјасни о предлогу да се прихвати понуђено јемство од 200.000 евра да се Звездану Терзићу, некадашњем председнику Фудбалског савеза Србије, укине притвор и опозове домаћа и међународна потерница расписана за њим. Јемство за Терзића, осумњиченог да је незаконито присвојио новац од трансфера фудбалера из „ОФК Београда” у иностране клубове, обезбеђено је понудом хипотеке на кућу и помоћне објекте Јована, Веселинке и Љубице Терзић, родитеља и бабе Звездана Терзића из Бачке Тополе. Вредност куће процењена је на 92.179 евра. На име јемства понуђена је и хипотека на кућу и помоћне објекте Марка и Вере Агбабе, првих комшија и пријатеља породице Терзић из Бачке Тополе, а према процени вештака грађевинске струке, вредност ове куће процењена је на 66.168 евра. Преостали износ, 41.000 евра, породица Звездана Терзића спремна је суду да уплати у готовини.

– У Законику о кривичном поступку дата су мерила која се узимају у обзир приликом одређивања износа јемства. Мерила су, рецимо, тежина кривичног дела, личне и породичне прилике окривљеног и имовно стање лица које даје јемство. Јемство не треба одређивати у претерано високом износу, који његов давалац не може да пружи, нити у тако ниском износу да не представља озбиљну опомену. Оно треба да буде одређено у висини која отклања ранију сумњу да ће окривљени побећи. Решење којим се одређује и укида јемство доноси се по прибављеном мишљењу државног тужиоца, ако се поступак води по његовом захтеву – објашњава Ивана Рамић, портпарол Окружног суда у Београду.

Према њеним речима, јемство не може да се положи ако је притвор обавезан, односно када постоји основана сумња да је лице починило кривично дело за које се по закону може изрећи казна затвора у трајању од 40 година или када је против оптуженог првостепеном пресудом изречена казна затвора у трајању од пет година или, пак, тежа.

– Јемство служи само за обезбеђивање присуства окривљеног до правоснажности пресуде. Суд никада не захтева јемство. Иницијатива за његово предлагање не потиче од државних органа, већ од окривљеног или трећег лица. Јемство може да пружи окривљени или неко други за њега. Законик не искључује ниједну категорију окривљених у вези са полагањем јемства, ни по тежини кривичних дела (сем уколико је због тога притвор обавезан), ни за повратнике, ни лица без пребивалишта или са пребивалиштем у иностранству. Јемство се састоји у полагању готовог новца, хартија од вредности, драгоцености или других покретних ствари веће вредности које се лако могу уновчити или чувати, или стављању хипотеке за износ јемства на непокретна добра лица које даје јемство – рекла је Ивана Рамић.

У случају да окривљени побегне, објаснила је Рамићева, решењем ће се одредити да вредност дата као јемство припадне правосудном буџету. Окривљени ће бити враћен у притвор у случају да се не одазове на позив суда, а свој изостанак не оправда, или ако се појави било који други законски основ за притварање. У случају, пак, да окривљени побегне, решењем ће се одредити да вредност дата као јемство припадне правосудном буџету.

– Решење о јемству, пре и у току истражног поступка против окривљеног, доноси истражни судија. После подигнуте оптужнице, поменуто решење доноси председник судског већа, а на главном претресу веће. Уколико се поступак води по захтеву тужиоца, решење којим се одређује и укида јемство доноси се по прибављеном мишљењу. После доношења пресуде, уколико су претходно били испуњени сви законски услови, јемство се враћа окривљеном или лицу које га је положило за њега – навела је Рамићева.

Питање јемства на сличан начин регулисано је и међународним правним актима. Конвенција за заштиту људских права и основних слобода прописује да ће свако ко је ухапшен бити без одлагања изведен пред судију и имаће право да му се суди у разумном року или да буде пуштен на слободу до суђења. Пуштање на слободу може се условити јемством да ће се лице појавити на суђењу. Слично правило садржи и Пакт о грађанским и политичким правима из 1966. године.

Мирослава Дерикоњић

-----------------------------------------------------------

И евро и динар

ЈЕЗДИМИР ВАСИЉЕВИЋ – газда Језда: власник пирамидалне банке „Југоскандик”, понудио 2006. године Окружном суду у Београду јемство у вредности од 30 милиона динара. Васиљевић је на име јемства положио кућу од 524,34 метра квадратна, у Улици Аугуста Цесарца број 2 на Дедињу. С обзиром на то да се није одазивао на позиве суда, председник већа је донео решење о пропадању јемства.

МИРЈАНА МАРКОВИЋ: супруга сада покојног председника СРЈ Слободана Милошевића, положила јемство од 15.000 евра у динарској противвредности. Председник судског већа београдског Окружног суда, који води поступак против Марковићеве, средином 2006. године донео је решење о задржавању 15.000 евра, колико је дато као гаранција да ће се Марковићева појавити на заказаном претресу 23. марта 2006. године. И поред положеног јемства, некадашњи лидерка ЈУЛ-а није се појавила на суђењу.

СРЕТЕН ЈОЦИЋ – Јоца Амстердам: одлуком Кривичног ванпретресног већа Окружног суда у Београду, крајем маја 2006. године, пуштен да се брани са слободе пошто је на име јемства положио 300.000 евра. Оваква одлука већа донета је пошто су чланови већа извршили увид у списе предмета, и разматрали претходно дато обећање окривљеног Јоцића да ће се уредно одазивати позивима суда и да без његовог одобрења неће напуштати место боравишта.

ВУКАШИН МИНИЋ – Волф: фамозни агент енглеске детективске агенције ФИА, 2004. године, Првом општинском суду у Београду уплатио 250.000 евра као јемство да би се бранио са слободе после хапшења због неовлашћеног ношења ватреног оружја и муниције.