Коцкарнице и магацини протерали биоскопе

„Дај гас, Хелга!”, „Баци то из руке!”... одзвањали су некада коментари из задњег реда у биоскопима, док је глумица импровизовала порођај и млади заљубљени пар у филму доживљавао прво љубавно искуство. Затим би се орио смех и низали се коментари уз семенке и сунцокрет. Емотивци су ридали на сав глас, а враголасти младић користили прилику да у мраку приграбе и пољубе лепшу половину. Одлазак у биоскопе у центру града био је свечани догађај. Тражио је угледно одело, џентлменско држање и другарско расположење. Знало се ко иде у који па су се Београђани делили по филмској оријентацији на „каратисте”, „љубиће”, „хорорце” или „акционе момке”...

Престоница је имала чак 45 сала, а само у власништву „Београд филма”, највеће куће за дистрибуцију, производњу и продају филмова, основане 1946. године, била су 24 биоскопа. Данас ради само један!

Кривце за закључане биоскопске браве филмски стручњаци виде у пиратерији која је владала и пре више од 20 година, у „ери” видео касета. Али, тада је кроз наше биоскопе ипак пролазило по седам милиона људи годишње, а филмска индустрија САД и дан-данас прави зараду од девет милијарди долара годишње. 

Због тога Злата Петровић, члан извршног одбора малих акционара „Београд филма”, тврди да за пропаст биоскопа нису криви Београђани који их и даље воле, већ то што филмови немају где да се приказују. Пропали су под изговором да локације на којима се налазе нису адекватне за модерну биоскопску делатност, али јесу за чарапаре и магацине.

– Једино ради „Балкан”, али у плану је и да се у његовом подруму направи коцкарница. На месту осталих ничу казина, секс шопови, кафићи... „Дрина” је продата за 600.000 евра, „Централ” је купљен за милион, а биоскоп „Јединство” за 750.000 евра – огорчено прича Петровићка за „Политику”.

Гашењем биоскопа, нанета је непроцењива штета „Београд филму”, основаном 1946. године и уништен је културни живот града.  

На Тргу Републике, 1930. године изграђен је „Јадран” у коме је публика гледала премијере и добре домаће филмове. Распродат је и претворен у кафетерију.

– После приватизације представљао је први дигитални биоскоп али није успео, плански, да профитира јер су се у њему приказивали превазиђени документарци. Уклоњена је свима добро позната стара велика реклама, која се могла видети из авиона и тако је Јадран изгубио „шмек”. Пред затварање сам отишла у биоскоп и нисам умела да нађем улаз у салу. Мајка ми је причала да је живот оставила у „20. октобру” у Балканској улици. После сам и ја, као и многи Београђани, наставила њеним стопама. И он је затворен, a тамо сам виђала слот машине – прича наша саговорница и описује да „20. октобар” заузима пет спратова и чак девет поднивоа, са две биоскопске сале од по 470 места. На врху зграде је велика тераса, коришћена за пројекције на отвореном, са погледом на центар и ушће. Продат је са осталих 13 биоскопа за укупно девет милиона евра, односно 500 евра по квадрату, далеко испод тржишне цене. 

„Космај” на Теразијама пропада под изговором да нема публике. На улазу у „Партизан”, сада у фирму „Беопан”, налази се секс шоп, а некада су филмаџије тамо гледале карате филмове и најбоље порниће.

Кажу да је гледање филма у „Партизану” било незаборавно искуство.Осим индијских мелодрама и „креветских акција”, константно су се вртели филмови Бруса Лија. Љубитељи каратеа, углавном Роми, правили су „нунчаке” од дршке од метле, повезивали их ланцем или канапом и тукли се у току пројекција, да би по завршетку, обрачуне наставили испред биоскопа.

– За „Козару” ме душа боли. За време бомбардовања радници су одвајали од уста само да јој купе квалитетно озвучење. Била је најпосећенија сала у граду. Осавременили смо је, преживела је бомбе, да би је продали за сићу и претворили у магацин. Осим пацова, посећују је само улични трговци који у оронулим просторијама за мале паре чувају робу. Већински власник је покушао да прода и „Звезду” на Теразијама са десетак канцеларија, али нисмо дозволили јер нам дугује плате па смо ставили административну забрану на продају. Већински власник је отворио салу на кратко, приказивао старе филмове које је узимао из наших магацина па публике није било. Затворена је и нико не зна шта ће бити с њом – уздише Злата.

„Звезда” је најстарији биоскоп у граду, подигнут 1911. године под именом „Колосеум”. У њoj је 1929. године приказан први тонски филм у Србији – „Дама са тротоара”, са мексичком глумицом Лупе Велез.

На огромном „Одеону”, на одличној локацији, у Улици Народног фронта, у коме су се некада уз коктел, цигарете и нешто за „набости” гледали филмови, стоји катанац. Исто је и са „Вождовцем” чија је имовина прешла на фирму „Беовона” за мале паре. Око њега се многи грабе док пропада. Судбину са њима деле „Фонтана” и „Славица”. „Славија” је одавно срушена, док је „Дрина” претворена у коцкарницу у оквиру ланца „Александар”.  

– Јавност не зна да се у Кошутњаку налази зграда са огромним просторијама и целокупном машинеријом за производњу и дистрибуцију филмова. Припала је већинском власнику уз два или три стана које нико није хтео да додели запосленима. У неким од ових просторија живе радничке породице, које су ми рекле да ће вероватно остати без крова над главом јер их терају да се иселе што пре – тврди наша саговорница.

Она за „Политику” каже и да мало ко зна да је „Београд филм” имао и дивну летњу биоскопску башту „Београд” у Брегалничкој улици, али да је нико не спомиње.

– Наводили смо је у пописима имовине и после тога је једноставно некако „забашурена” и продата за сићу. Као и сви биоскопи чија је судбина непозната, а који још нису претворени у коцкарнице, чарапаре или секс шопове, чека је промена делатности – истакла је Злата.

Љиља Перовић