Моћна женска игра

Карлове Вари – Смењују су велика редитељска и глумачка имена, догађаји један други стижу и престижу, публика већ према традицији окупира сваки слободни милиметар простора у фестивалским дворанама, увек вољна да издашно аплаузима награди сваког филмског госта...

Дакле, атмосфера је и на овогодишњем 44. фестивалу у Карловим Варима, уобичајено узаврела и позитивна. Филмови, њихови аутори и протагонисти, на фестивалу заузимају централно место. Њима се пружа сва љубав и пуна пажња. Филмски бизнис не станује овде.

Пошто је овацијама већ наградила Милоша Формана, задржала се у дугом разговору и са француским редитељем Патрисом Шероом, дочекала испред луксузног хотела „Пуп” славног америчког сценаристу и редитеља Пола Шредера, публика је јуче у великој фестивалској дворани на ногама дочекала француску филмску диву Изабел Ипер. Видно дирнута дочеком, кратким филмом у којем је сабрана њена досадашња каријера и „Кристалним глобусом” за изузетан уметнички допринос светском филму, који су јој на сцени уручили фестивалски челници Јиржи Бартошка и Ева Заоралова, Иперова је одржала надахнути говор, истакавши да је све што је постигла успела захваљујући редитељима са којима је сарађивала.

Један од њих је и Беноа Жако, француски аутор у чијем филму „Вила Амалија”, виђеним јуче у главном такмичарском програму, Иперова тумачи главну улогу. Лик успешне пијанисткиње Ан, која изненада оставља све за собом и почиње испочетка, Иперова игра сажевши много претходних, сличних улога. Она је и мистериозна и морбидна, плаха и непредвидива, рањива и храбра, привлачна, као што је била у много филмова пре овог. Међутим, оно што филм „Вила Амалија” чини посебним јесте начин на који је Жако, уз помоћ Иперове, предочио усамљеност јединке у свету, али у свету који истовремено засењује својом лепотом.

(/slika2)Још један женски филмски лик измамио је бурне аплаузе публике, и то онај који је у филму „Аплауз” редитеља Мартина Питера Зандвлита, бриљантно одиграла позната данска глумица Паприка Стин. Она тумачи лик Тије, изузетне позоришне глумице, али лоше мајке и очајне супруге. Бити вољена од малених синова и мужа, за Тију је мало – она је овисник од аплауза које прима свако вече после представа, али и од алкохола у који се утапа.

Док на позоришној сцени страсно игра у комаду „Ко се боји Вирџиније Вулф”, у приватном животу она је очајница која се бори за старатељство над децом, схватајући постепено да никада не може бити обична мама. Оваква спознаја ће је коначно потпуно ослободити. Уз моћну глумачку игру Паприке Стин којој се камера „увлачи” у лице и урања испод коже, квалитет „Аплауза” чини и стилско опредељење редитеља и документаристички приступ причи.

На допадање у такмичарском програму наишао је и ирански филм „Двадесет” Абдолрезе Каханија, танана трагикомедија из техеранске свакодневице, у чијем је фокусу прича о затварању једне мензе и утицају таквог чина по запослене у њој. Свако од шесторо људи, чији су животи везани за спремање и служење хране у мензи, свемир је за себе, али су сви они ипак брижни за своје ближње. Кахани нуди реалистичку слику живота у савременом Ирану, вешто избегавајући све оно што би могло да наиђе на удар цензора.

----------------------------------------------------------------

Аплауз за „Тамо и овде”

У програму филмова према избору критичара филмског часописа „Верајати”, са запаженим успехом приказан је и филм Дарка Лонгулова „Тамо и овде”. Присуство Мирјане Карановић која се, уз редитеља Лонгулова и глумца Бранислава Трифуновића, поклонила после премијере, видно је обрадовало и публику и фестивалске челнике. Њена глумачка игра била је награђена бурним аплаузом.