Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Приватизација без замене

Приватизација без замене
Све чешћи позиви држави: један од ранијих протеста радника (Фото Танјуг)

Неопходно је поново одбранити идеју приватизације, која је, откако је криза кренула, постала прилично огађена, јер се у јавности спомињу само лоши примери продаје предузећа. Подржављење, односно улазак државе у предузећа је историјски поражен концепт, а капитализам нема алтернативу. Ово су два најважнија закључка јучерашње дискусије економских стручњака на тему „Приватизација или подржављење Србије”, у организацији инвестиционе куће „Цитадел”.

– Приватизација је срж економских реформи. А код нас се, у просеку, мисли да је наше оно што је државно, док оно што је приватизовано више није наше. Креира се такав амбијент да се сматра да подржављење није сумњиво, док је свака приватизација сумњива. А пракса показује да је било какво приватно власништво ефикасније од државног – казао је Николић.

С њим се слаже и Мирослав Прокопијевић, директор Центра за слободно тржиште. Успоравање процеса приватизације, према његовом мишљењу, за владајућу елиту је оправдано јер преко фирми, које су у државном власништву, води социјалну политику.

– Истовремено у таквим предузећима запослени су менаџери који нигде другде не би могли да нађу посао, а тако се и спречава повећање незапослених. Приватизоване фирме су ефикасније не зато што су приватници другачије природе, већ је систем успостављен на другачијим основама. Последице лоше одлуке у приватизованом предузећу плаћа власник, док грешке државних фирми сносе порески обвезници – објаснио је Прокопијевић зашто је забринутост капиталисте за судбину фирме већа.

Горан Николић из Института за економске студије истакао је да је од 2.000. године, као последица приватизације, извоз Србије у просеку растао за 20 одсто, а да су стране фирме на домаћи терен донеле знања и вештине из разних области, али допринеле и уређењу тржишта и обарању цена.

Било је и оцена да Србији недостаје политичка воља да заврши процес приватизације, али и да се још из времена породичних задруга формирао такозвани забушантски менталитет, јер тржиште подједнако вреднује рад и нерад. Учесници су подсетили да највише корупције и штрајкова има баш у јавним предузећима, иако се у јавности често пласирају захтеви радничке класе да их држава узме у заштиту од злих садашњих и будућих власника.

Члан економског савета премијера професор Бошко Живковић је истакао да је важећи модел приватизације и даље релевантан.

– Као неко ко је учествовао у писању важећег закона о приватизацији, могу да кажем да смо испали прилично наивни када је реч о процени квалитета институција у Србији, па се тако дешавало да је на аукцијама побеђивао онај купац за кога се у јавности претходно нагађало да ће постати нови власник предузећа. Нисмо били довољно обавештени и мудри да предвидимо такав исход. Али, упркос томе, алтернатива приватизацији може да буде само партијско власништво, које осим што уништава фирму, уништава и буџет, јер се из државне касе дотира новац за државно предузеће.

А. Николић

--------------------------------------------------

Ко су српски бизони

Мирослав Прокопијевић каже да свако предавање студентима о приватизацији почиње питањем зашто бизони изумиру, а краве опстају.

– Буде ту занимљивих одговора да су краве питомије, корисније, али никоме на памет не падне суштина. А то је природа својине. Док су бизони били јавно власништво, краве су биле у приватној својини. У томе је тајна њиховог успеха – открива Прокопијевић.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.