За четири дана погинуло 14 људи

У саобраћајној несрећи која се јуче око 10 сати догодила на Смедеревском путу код Гроцке у Београду, погинуо је Драган Митић (43) из Липљана са Космета. До несреће је, како незванично сазнајемо, дошло када је Митић, возећи „голф”, великом брзином скренуо у супротну коловозну траку, излетео са пута недалеко од шљункаре и ударио у зидани мостић изнад канала.

Тиме се трагичан биланс погинулих на путевима Србије попео на 14 у последња четири дана. Према подацима Ауто-мото савеза Србије, у петак су се догодиле 164 саобраћајне несреће у којима је повређено 42 људи, а погинуло четворо, у суботу је било 155 удеса, 52 људи је повређено, а једна особа је смртно страдала, док је у недељу у 131 несрећи повређено 75 људи, а погинуло осморо.

Подаци којима располаже Комитет за безбедност у саобраћају, говоре да у Србији сваког дана просечно погину три особе, повреди се њих 60, а догоди се 185 саобраћајних незгода.

– Не постоји један фактор који утиче на број саобраћајних несрећа. То је садејство неколико њих. Главни разлози настанка несрећа су возачи који нису обучени за безбедну вожњу, затим непостојање система који би ту њихову необученост исправио, путеви који су лоши и несигурни, као и непостојање адекватне и ефикасне контроле. При том не мислим само на број саобраћајаца на путевима, већ праву контролу која би проблем решавала систематски – рекао је Милан Вујанић, шеф катедре за безбедност на Саобраћајном факултету у Београду.

Он је напоменуо да је 2002. године на територији Београда почела систематска акција о безбедности деце у саобраћају. Она је, према његовим речима, већ неколико године потом дала резултате.

– Ниједно дете у 2006. години није настрадало у саобраћају ван возила. Сада би требало сличне систематске акције покренути на целој територији државе јер Србија то заслужује – истакао је Вујанић.

Неки од учесника у саобраћају сматрају да временске прилике утичу на број удеса, али Дамир Окановић, директор Комитета за безбедност саобраћаја, каже да би то било само бежање од проблема.

– Када је лето, онда би разлог за незгоде биле врућине, када је јесен, киша, а зими би то био снег. Разлог, међутим, није у томе, већ је реч о повећаном промету на путевима: што је већи број возила, пређених километара већи је и број саобраћајних несрећа – каже Окановић.

Возачима се, како објашњава, још толеришу неки пропусти као што је невезивање појаса, а показатељи говоре да оно смањује могућност погибије у саобраћају за 65 одсто.

– Невезивање појаса је један од четири узрочника смртности у незгодама, а остала три су: алкохол, превелика брзина и неношење кациге мотоциклиста – прича Окановић.

Он додаје да је један од битних елемената повећаног броја удеса и умор код возача, нарочито сада када је велики број оних који долазе из иностранства.

– Возачи, као што је био случај са шофером из Турске који је изазвао несрећу код Врања, где је страдало двоје људи, превале далек пут, чекају на граници сатима и додатно се изморе и изнервирају. Када они седну за волан онда ви имате „темпиране бомбе” на путу – истиче Окановић и каже да би саобраћајна полиција треба да се усредсреди на кључне факторе настанка удеса и то на опасним деоницама и у критично доба дана.

Најчешћи узроци незгода су непрописна брзина, неправилно скретање и окретање, не уступање првенства пролаза, претицање и обилажење, вожња у пијаном стању, као и непрописно кретање пешака.

Највећи број удеса са смртним последицама деси се у јулу, августу и октобру, најчешће суботом, и то у периоду од 17 до 19 сати, а највише настрадалих је од 19 до 25 година. Укупна материјална штета на годишњем ниво износи више од 900 милиона евра.

– У саобраћају се током године повреди око 23.000 људи, а једна трећина здравственог буџета одлази на њихово лечење. Више од хиљаду људи остану инвалиди, па огромна средства иду на болничке, судске и трошкове осигурања – каже Окановић.

Саобраћајна полиција најавила је да ће због почетка сезоне годишњих одмора и појачаног саобраћаја, отпочети ригорозне контроле на путевима како би спречили несреће. Мере ће се односити на брзину кретања возила, на претицање, на поштовање законом прописаног одмора возача као и на поштовање правила постављене саобраћајне сигнализације.