Поправни за ђаке или наставнике

На летњем распусту неће се опустити баш сви ђаци. Они које у августу чекају поправни испити тек треба да загреју столицу. Не зна се, међутим, колико их укупно има у Србији. Није познат ни укупан број деце која понављају разред.

У Министарству просвете кажу да такви збирни подаци не постоје и да никада нису ни постојали. „Политикина” мини анкета показала је да је број ученика са закљученим јединицама позамашан. Више је наравно оних који имају до два „кеца” па иду на поправни од оних који имају више од две јединице па поново морају у исти разред. А стручњаци кажу да за лош успех нису криви само ученици, већ и наставници, родитељи, школски програми, досадни часови, неразумљиви уџбеници...

У горњомилановачкој Гимназији „Таковски устанак” од 407 ученика разред понавља седам ђака, док 32 ученика иде на поправни. Према речима секретара школе Снежане Савић, поновци имају више од три слабе оцене. Најчешће јединице су из математике и биологије, али се на поправни иде и због физике, хемије, па и српског језика.

Од укупно 820 ђака у средњој Текстилно-технолошкој и пољопривредној школи „Деспот Ђурађ” у Смедереву њих 127 иде на поправни, док 13 ученика понавља. Има понављача и са пет јединица.

– Математика, српски и страни језици су најчешћи проблеми – каже директор Горан Жбиљић и истиче да је са одличним успехом разред завршило 91 дете.

– Највећи број недовољних ученика је у првом разреду – објашњава педагог у школи Миленко Добрић.

Према његовом мишљењу, кључни проблеми су тешко градиво, недовољно предзнање из основне школе, раскорак у критеријуму оцењивања у осмолетки и средњој школи. Највећи број изостанака је такође у првом разреду што сведочи о томе да се деца тешко адаптирају на нову средину и нове захтеве. На сцени је и период адолесценције.

Он истиче да је што се успеха тиче боља ситуација у огледном одељењу за пекаре. Ту нема понављача, а и слабих оцена је знатно мање. Нада се да ће се број слабих ђака смањити већ следеће године када и образовни профили за ветеринарског и пољопривредног техничара и модног кројача буду у огледу. Огледна одељења имају мање ђака па се лакше ради, имају више праксе и стручних предмета у односу на теорију и општеобразовне предмете. То мисли и Лија Стефан, заменик директора Хемијско-медицинске школе у Вршцу, коју похађа око 750 ђака. Њих стотинак иде на поправни, а двоје-троје ће, према њеним речима, понављати разред.

Она сматра да узроци слабих оцена леже пре свега у нераду ђака и непостојању радних навика.

– Наш школски систем не одговара сензибилитету савременог ученика. А ако још у једном одељењу 20 ученика има рецимо јединице из једног предмета онда то више говори о томе да је наставник лош а не ученици. Он не уме да пренесе знање, да мотивише ђака – упозорава психолог Вања Говорко из тима за децу и младе Центра за социјални рад града Београда.

Она је уверена да се деца не нервирају због јединица јер схватају да су у питању школски систем и личност професора. Родитељи су ти који су под стресом.

Ученици који морају на поправни кажу међутим да су у фрци, да им је лето упропашћено, да похађају приватне часове. Признају да су били лењи и да нису учили, али напомињу и да су их наставници у старту, само на основу једног одговарања, сврстали у „лоше момке и девојке” и да је тешко сада променити то њихово мишљење.

Ове проблеме немају ученици београдске Фармацеутско-физиотерапеутска школа. У тој огледној школи нико не понавља разред, нити иде на поправни. У разговору с директором школе Даринком Каровић, педагогом Донком Вуковић и професором српског језика Биљаном Петровић сазнајемо да је просечна оцена на нивоу школе око 4,7, а да 110 ђака има све петице. Овогодишњи матуранти успели су да као буџетски студенти стекну индекс на Медицинском и Фармацеутском факултету у Београду, што, веле, довољно сведочи о томе да се оцене овде не поклањају.

Наше сабеседнице објашњавају да се у њиховој школи наставници труде да јединицу избаце као васпитно-дисциплинску меру. Форсира се знање, професори из детета „извлаче” оно што оно зна, а не лове оно што не зна. Добра је сарадња школе с родитељима. С обзиром на то да је само по 20 ђака у одељењу, ученици се много чешће испитују и усмено и писмено путем теста, па овде нема кампањског учења. Наставници су млади, жељни иновација, радо иду на усавршавања. На часовима се користе савремене методе рада, држи се и мултимедијална настава. Много више је стручних предмета и праксе (60 одсто) у односу на теорију и општеобразовне предмете (40 одсто). Постоји консултативна настава и за децу која желе да науче више и за оне који нису успели да на редовним часовима савладају градиво, а ђаци кажу да у ову школу улазе без страха.

Александра Бркић

---------------------------------------------------------

Застареле методе рада

Према оцени психолога градиво у средњој школи је преобимно, уче се превазиђене ствари, предавања су сувопарна, методе рада застареле, часови досадни, уџбеници неразумљиви, а нису сва деца у истој мери прилагодљива.

– Компјутери и Интернет су променили начин размишљања код деце. Неопходно је да професори предају тако да повезују ученичка сазнања, да им помогну да то систематизују и да их науче како да тако стечена знања и умећа користе у свакодневном животу – каже психолог Вања Говорко.