Муфтија против министара

Након што су се две водеће санџачке партије оградиле од Декларације o кршењу права Бошњака чије је потписивање иницирао муфтија Муамер Зукорлић, Мешихат Исламске заједнице у Србији јуче их је оптужио да су се „сврстале у режимски блок странака против интереса Бошњака и Санџака”. Исламска заједница је у саопштењу критиковала Санџачку демократску партију зато што није подржала декларацију у којој се наводи да се крше права Бошњака и муслимана путем даљег распарчавања регије Санџак, као и Бошњачку листу за европски Санџак јер није присуствовала седници на којој је декларација усвојена.

„Скоро идентични коментари Есада Џуџевића, Мунира Потурка и Меха Омеровића јесу новина у реторици санџачких политичких фактора и тиме очито започиње нова етапа санџачког политичког живота са режимским сценаријом зближавања и уједињавања две, годинама сукобљене политичке партије (СДА и СДП) са циљем да се формира режимски блок против интереса Бошњака и Санџака”, рекао је потпредседник Мешихата Исламске заједнице у Србији и муфтија новосадски Решад Плојовића.

Министар за људска и мањинска права Владе Србије Светозар Чиплић тврди да је „потпуно нетачно да се у Санџаку континуирано крше верска и људска права Бошњака”. „Србија је, по општеприхваћеном мишљењу, у домену мањинских права лидер у региону, а Влада Републике Србије посвећена је очувању достигнутих стандарда у домену мањинских права и унапређењу ове области”, рекао је Чиплић за „Политику”. Он истиче да је очигледно да, без навођења аргумената, оваква констатација муфтије Зукорлића има само политичку конотацију. „То је, међутим, необично, пошто један верски лидер има намеру да се наметне и као политички лидер, што је супротно европским стандардима, посебно када се има у виду да Бошњаци у Србији имају своје политичке лидере, који уживају политичку легитимацију Бошњака у Србији и који су истовремено и министри у Влади Републике Србије”, каже министар Чиплић.

И председник Форума за етничке односе Душан Јањић каже да се не може говорити о континуираном кршењу људских права Бошњака у Санџаку. „И када смо 2002. године припремали извештај за Савет Европе и у каснијим извештајима људи су тамо углавном задовољни статусом, жалили су се само на то да су неки послови започети, па да нису завршени, али ништа озбиљније. Дакле, Зукорлићева оцена у овом делу не стоји, али претпостављам да се његове примедбе односе на проблем између две исламске заједнице, где је држава доста отворено протежирала ону другу. Држава би заиста морала да се из тога повуче и пусти их да то сами реше”, каже он.

Јањић каже и да предлог закона о регионализацији заиста није добар и да су у Санџаку с разлогом незадовољни. Проблем наших политичара је у томе што су дозволили да народ тамо води исламска заједница, а не они који седе у парламенту и влади. „Заиста забрињава то да су двојица министара дозволила да их мири турски амбасадор уместо да то реше у оквиру владе у којој седе заједно. Због таквих ствари, људи тамо више верују исламским вођама него политичарима, што ни за кога није добро”, каже Јањић.

У суботу су странке Расима Љајића и Сулејмана Угљанина декларацију Мешихата ИЗуС оцениле као непотребну и исхитрену, наводећи да може да унесе забуну и нове поделе и да смета изабраним представницима Бошњака који се у државним институцијама боре за интересе своје заједнице. Мада је део представника СДП-а међу потписницима декларације, званични став странке јесте да Исламска заједница није место на које се воде политички скупови и расправе, те да муфтија сем верских има и политичке амбиције.

Ово је иначе први пут да ниједна од ове две партије не подржи муфтију Зукорлића који је и раније излазио са политичким оценама. Тако су, рецимо 2006. године, под патронатом Мешихата, обе странке потписале заједничку декларацију у којој се траже неке измене Устава, а на коју се Зукорлић и сада позива. Он често износи тврдње о угрожености Бошњака, а пре два месеца је у „Политици” најавио и радикализацију ситуације у Санџаку због кршења верских и људских права Бошњака. Насупрот њему, реис-ул-улема Исламске заједнице Србије Адем Зилкић каже да „права муслимана у Србији нису ничим угрожена, сем њиховом међусобном неслогом”.

С. Бакрачевић - Г. Новаковић

------------------------------------------------------------------

Ко су потписници декларације:

Тарик Имамовић – председник Санџачке алтернативе и заменик председника Скупштине Новог Пазара, Февзија Мурић – председник Странке за Санџак, члан Градског већа Новог Пазара, Муриз Турковић (СДП), председник Општине Сјеница, Мирсад Ђерлек (СДП), градоначелник Новог Пазара, Митхат Нокић, Странка зелених, Нови Пазар, Аида Ћоровић, НВО „Урбанин”, Семиха Качар, Санџачки одбор за људска права, Зибија Шаренкапић, НВО „Дамад”, Мурадија Нокић, Удружење жена и мајки „Ана”, Исмет Суљовић, Хуманитарна организација „Мерхамет”, као и неколико директора јавних предузећа и установа у Новом Пазару, Сјеници, Прибоју и Пријепољу из редова бошњачких странака, ректор Интернационалног универзитета Мевлуд Дудић, директор Медресе Неџад Хасановић, сви представници верских институција у оквиру Исламске заједнице у Србији .

Декларацију нису потписали народни посланик СДП Мунир Потурак, (због одговорности коју има као посланик) и Џемаил Суљовић из Народног покрета Санџака, који је сматрао да је декларација много блага.