Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Градоначелник вероватно премијер

Градоначелник вероватно премијер
Бојко Борисов

Десница је убедљиво победила на парламентарним изборима у Бугарској освојивши дупло више гласова од владајућих социјалиста, показали су јучерашњи непотпуни резултати гласања.

Странка десног центра Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ) градоначелника Софије Бојка Борисова тријумфовала је са 39,69 одсто гласова или 116 посланичких места, јављају агенције.

Социјалистичка партија премијера Сергеја Станишева друга је са 17,72 одсто гласова или 40 мандата.

Резултат са недељних избора тумачи се као огромно незадовољство грађана животним стандардом и корупцијом. Борисов је током кампање обећао да ће се борити против корупције и криминала, као и да ће повратити углед Бугарске код ЕУ. И поред тога што нема апсолутну већину, он је најавио да је будући премијер.

„Они који су крали требало би да буду веома забринути. Лопови ће ићи у затвор”, изјавио је Борисов после објављивања резултата недељних избора. Успех Бојка Борисова изненадио је бугарске медије који су веровали да ће ГЕРБ победити, али не тако убедљиво. На недавно одржаним европским изборима, ГЕРБ је такође потукао социјалисте, тада са десет одсто гласова више.

Мањинска турска партија МРФ освојила је поверење 14,48 изашлих на биралишта, али су њени лидери најавили одлазак у опозицију. У скупштину улази и ултранационалистичка странка Атака (21 мандат). Странка Ред, правда и легалитет имаће десет, а Плава коалиција 15 мандата, и за њих се претпоставља да ће бити у владајућој коалицији Бојка Борисова. Медији сматрају да Борисов неће имати тешкоће да формира коалицију и да га проблеми очекују тек на власти – пораст незапослености, пад економије за два одсто и преполовљене стране инвестиције.

Ниједан од оптужених за тешка кривична дела, који су се кандидовали на изборима како би изашли из затвора и стекли посланички имунитет – није освојио мандат. Бугарски „жестоки” момци су искористили одредбе које гарантују заштиту од гоњења чак и кандидатима на изборима, али ће се после дебакла на изборима поново суочити са кривичним законом. Успешнији је био некадашњи кадар комунистичке Државне безбедности, па ће у бугарском парламенту седети и поједини бивши тајни агенти.

Ј. С.

------------------------------------------------------

Будући премијер Бугарскечувао Јоцу Амстердама

Јоцић признао пред судом да су му Бојко Борисов и Николај Гигов, власник ФК „Локомотива”, пружали заштиту док је био у тој земљи

Бојко Борисов, будући премијер Бугарске, добар је пријатељ Сретена Јоцића познатијег као Јоца Амстердам. Тако је, барем, свој однос са лидером странке Грађани за европски развитак Бугарске (ГЕРБ), која је добила највише гласова на прекјучерашњим изборима у Бугарској, на суђењу одржаном почетком априла пред Окружним судом у Београду описао Јоцић.

Јоцић, који пред српским правосудним органима одговара због оптужби да је наговорио Миодрага Продановића и Бојана Милосављевића да убију Горана Марјановића, признао је пред судом да му је док је боравио у иностранству „било тешко”, али да су бугарске обавештајне службе знале са ким има проблем, па су стале иза њега. Поткрепљујући своје тврдње, Јоцић је навео име обавештајца Бојка Борисова, градоначелника Софије, и Николаја Гигова, власника ФК „Локомотива”.

Оваква Јоцићева тврдња убрзо је уздрмала бугарску скупштину која је формирала комисију чији је задатак био да испита да ли су тврдње Јоца Амстердама истините. Најинтригантнији посао комисије било је утврђивање у каквим су односима били „балкански краљ кокаина”, како медији у Бугарској зову Јоцића, и Бојко Борисов, тада најозбиљнијег кандидат за председника нове бугарске владе.

„Комисија која је формирана, колико ми је познато, још није донела никакав закључак или одлуку. Нисам сигуран ни да ли су њени чланови икада одржали иједан састанак. Сада, када је прошло неко време, стиче се утисак да је то био само предизборни трик у сврху дискредитације Борисова”, наводи „Политикин” саговорник из Бугарске, иначе добар познавалац политичких прилика у својој земљи.

Јоцић је, према наводима медија, чак неколико пута довођен у везу са Борисовим. У време док је боравио у Бугарској, крајем деведесетих година и почетком новог миленијума, његово име повезивало се с највећим испорукама дроге и појединим ликвидацијама у подземљу Софије. У то време Борисов је био власник приватне фирме за обезбеђење која је, између осталих, чувала и бившег председника Тодора Живкова и престолонаследника Симеона Другог, али, према незваничним информацијама, и поједине људе из подземља.

Иако се имена њих двојице нису службено повезивала, кретали су се у истом миљеу, па се верује да су се тада и упознали. Јесу ли и сарађивали, јавности за сада није познато.
И док је Јоцић наставио с пословима с „оне стране закона”, Борисов с места шефа обезбеђења престолонаследника Симеона Другог, 2001. године постаје генерал МУП-а Бугарске. Неколико месеци пошто је Борисов постављен на ово место, у једној софијског говорници полиција је ухапсила Јоцића и убрзо га, на основу међународне потернице расписане због убиства, изручила Холандији.

У време хапшења, према писању бугарских медија, Јоцић је надгледао пошиљку од две тоне кокаина која је из Колумбије путовала према западној Европи. Убрзо после изручења, бугарски медији објавили су да је Јоцић из затвора Фухт у Холандији упутио смртну пресуду тамошњем тужиоцу Плоју и Борисову који је тада изјавио да брине за своју сигурност.

Борисов у мају 2005. године напушта МУП и окреће се политичкој каријери. Убрзо после напуштања МУП-а, према писању бугарских медија,тамошња полиција је обавештена да се на Борисова, који је тада био кандидат за представникавладајућег Националног покрета „Симеон Други”, спрема атентат.

Иако је Јоцић још био у затвору Фухт, бугарски медији су планирани напад повезивали с његовим именом, позивајући се на то што је, наводно, он после изручења претио убиством Борисову.
Упркос информацији да је на њега планиран напад, Бојко Борисов је наставио политичку каријеру, а у новембру те године постаје градоначелник Софије.

М. Дерикоњић

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.