Све више приватних домова за старе
Када наврше радни век, велики број становника престонице одлучи да треће доба проведе у миру неког дома за старе. С обзиром на то да навала за смештај у једном од четири стационара државног Геронтолошког центра већ годинама не јењава, прилику да помогну времешнима искористили су многи приватници који све више отварају установе за боравак пензионера. За двадесетчетворочасовну бригу и смештај суграђани морају да издвоје од 300 до безмало 1.000 евра.
Према подацима Министарства рада и социјалне политике, од 25 приватних домова у Србији, чак 22 налазе се у главном граду. Само прошле године отворено је њих 11, док се ове године, поред два која су већ почела да раде, очекује да дозволу добије још седам.
Како је објаснила Сузана Пауновић, начелница за инспекцијски надзор Министарства рада и социјалне политике, осим чињенице да је Београд град са најстаријим становништвом у Србији, многи приватници као главни разлог за бављење овим обликом социјалне заштите виде искључиво профит. Због тога, осим регистрованих домова, у главном граду влада права поплава „дивљег” смештаја за старе.
– Док широм Србије готово увек има слободних места у државним и приватним домовима, у главном граду се тражи кревет више. Иако се сваке године повећава број приватних установа за старе, простора за отварање нових увек има, наравно уколико оснивачи испуне ригорозне услове. Међутим, неки, руковођени зарадом, избегавају прописане обавезе, а има и оних који нису тражили нашу дозволу за рад. Зато они често у једну собу сместе више корисника него што је дозвољено, смање број предвиђеног стручног особља и тако додатно зарађују. Због тога смо прошле године ставили катанац на 12 објеката, док смо од почетка ове затворили још два – објашњава Пауновићева и апелује на суграђане да воде рачуна да ли приватни дом у који смештају родитеље, баке и деке или рођаке има дозволу министарства.
Са њом је сагласан и Ненад Симић, власник приватног дома за старе „Сениор плус” који већ две године у срцу Липовичке шуме, на обронцима Авале, олакшава старост времешним Београђанима. Како истиче, потреба за отварањем приватног смештаја за пензионере је и даље велика али празна кућа за то није довољан услов.
– Не може се преко ноћи отворити дом за старе. Морају се поштовати строга правила министарства. То значи да је осим соба са купатилом неопходно да један дом има и дневни боравак, трпезарију, адекватне степенице за слабо покретне, посебно припремљену храну, забавне садржаје... Неки, пак, због зараде немају ни довољно стручних радника, већ једна особа брине о свим корисницима, што је недопустиво. При томе, нас који послујемо по свим правилима угрожавају нижом ценом јер имају могућности да калкулишу. Ипак, већина суграђана зна да препозна квалитет па се за који евро више одлуче да пензионерске дане проведу на достојан начин – каже Симић.
Ј. Цветковић
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


