Двориште пуно љубави

У неверици да у српском селу постоји место за одмор са условима и садржајима комплетнијим и од неких у развијеним туристичким центрима, првим доласком у Јежевицу надомак Пожеге, нема госта који не пожели да ту заувек остане или да се поново врати. Јежевицу, примера ради, од Београда дели само два-три сата вожње аутомобилом и тај пут је занемарљив у односу на обиље зеленила и шума, уцветалих пропланака, бистрих потока, цвркута птица, мириса и укуса домаће, српске кухиње.

Не оспоравајући лепоте села, оно не би било то што данас јесте да великим трудом и радом брачног пара Јелић, који су настављајући породичну традицију угоститељства, у његов планински крајолик, далеко од саобраћајних гужви, уткали хотел „Јеле”. Окружен високим четинарима, цветњацима негованим с пуно љубави, двориштем којим доминира фонтана, већ на први поглед овај модеран хотел са собама и апартманима високе класе, обећава преко потребни мир.

У знак добродошлице, како и доликује добром домаћину, гостима се прво служи слатко од домаћег воћа и шумских плодова, погача и со, љута ракија.

И све је овде у знаку доброг, од аперитив бара, луксузно опремљеног ресторана, летње баште, терасе са погледом на базен, спортске терене и панораму села, до самог базена, сауне, теретане, конгресне сале са свим пратећим садржајима, библиотеке са великим избором књига. Све ово надопуњује и етно кућа, вајат са сталном изложбеном поставком народних рукотворина.

Долазећи само на викенд, седам или десет дана, према речима Милисавке Мице Јелић, власнице чаробног комплекса, свој мир овде проналазе све генерације: породични и пословни људи, спортске екипе, млади брачни парови...Свако проводи време онако како му одговара: купање, шетња по природи, обилазак околине, спортске активности и нико ником не смета, чак се и лепа пријатељства овде рађају. И све то по цени већ од 1.465 динара по особи. Према жељама, организују се излети за госте, најчешће групе, мада појединци у обилазак најчешће крену сопственим возилима после домаћинових инструкција и уз помоћ „водича” који се налазе у свакој соби. Путеви воде до Добриње, родног села Милоша Обреновића, са црквом из 1822, године, где се и данас чувају вредне драгоцености из 19 века међу којима је и Јеванђеље оковано у сребру. Други правац води до Каменице, и туристичког центра и ваздушне бање Дивчибаре, или до Мокре Горе, Злакусе, Драгачева, манастира у Овчарско-кабларској клисури.

Пре, а и после било каквих активности подразумева се, мора се нешто појести са традиционално богате српске трпезе. Погача, пита, качамак, домаће кисело млеко, сир, кајмак, пршута, специјалитет куће „спрска сабља књаз Милош” само су део ђаконија које предлажемо пре него што се препустите уживању у воћу и осталим посластицама, послуженим на најпрофесионалнији начин.