Dvorište puno ljubavi

U neverici da u srpskom selu postoji mesto za odmor sa uslovima i sadržajima kompletnijim i od nekih u razvijenim turističkim centrima, prvim dolaskom u Ježevicu nadomak Požege, nema gosta koji ne poželi da tu zauvek ostane ili da se ponovo vrati. Ježevicu, primera radi, od Beograda deli samo dva-tri sata vožnje automobilom i taj put je zanemarljiv u odnosu na obilje zelenila i šuma, ucvetalih proplanaka, bistrih potoka, cvrkuta ptica, mirisa i ukusa domaće, srpske kuhinje.

Ne osporavajući lepote sela, ono ne bi bilo to što danas jeste da velikim trudom i radom bračnog para Jelić, koji su nastavljajući porodičnu tradiciju ugostiteljstva, u njegov planinski krajolik, daleko od saobraćajnih gužvi, utkali hotel „Jele”. Okružen visokim četinarima, cvetnjacima negovanim s puno ljubavi, dvorištem kojim dominira fontana, već na prvi pogled ovaj moderan hotel sa sobama i apartmanima visoke klase, obećava preko potrebni mir.

U znak dobrodošlice, kako i dolikuje dobrom domaćinu, gostima se prvo služi slatko od domaćeg voća i šumskih plodova, pogača i so, ljuta rakija.

I sve je ovde u znaku dobrog, od aperitiv bara, luksuzno opremljenog restorana, letnje bašte, terase sa pogledom na bazen, sportske terene i panoramu sela, do samog bazena, saune, teretane, kongresne sale sa svim pratećim sadržajima, biblioteke sa velikim izborom knjiga. Sve ovo nadopunjuje i etno kuća, vajat sa stalnom izložbenom postavkom narodnih rukotvorina.

Dolazeći samo na vikend, sedam ili deset dana, prema rečima Milisavke Mice Jelić, vlasnice čarobnog kompleksa, svoj mir ovde pronalaze sve generacije: porodični i poslovni ljudi, sportske ekipe, mladi bračni parovi...Svako provodi vreme onako kako mu odgovara: kupanje, šetnja po prirodi, obilazak okoline, sportske aktivnosti i niko nikom ne smeta, čak se i lepa prijateljstva ovde rađaju. I sve to po ceni već od 1.465 dinara po osobi. Prema željama, organizuju se izleti za goste, najčešće grupe, mada pojedinci u obilazak najčešće krenu sopstvenim vozilima posle domaćinovih instrukcija i uz pomoć „vodiča” koji se nalaze u svakoj sobi. Putevi vode do Dobrinje, rodnog sela Miloša Obrenovića, sa crkvom iz 1822, godine, gde se i danas čuvaju vredne dragocenosti iz 19 veka među kojima je i Jevanđelje okovano u srebru. Drugi pravac vodi do Kamenice, i turističkog centra i vazdušne banje Divčibare, ili do Mokre Gore, Zlakuse, Dragačeva, manastira u Ovčarsko-kablarskoj klisuri.

Pre, a i posle bilo kakvih aktivnosti podrazumeva se, mora se nešto pojesti sa tradicionalno bogate srpske trpeze. Pogača, pita, kačamak, domaće kiselo mleko, sir, kajmak, pršuta, specijalitet kuće „sprska sablja knjaz Miloš” samo su deo đakonija koje predlažemo pre nego što se prepustite uživanju u voću i ostalim poslasticama, posluženim na najprofesionalniji način.