Жељко разбија стереотипе о Ромима

Кикинда – Често сам се правио да не чујем када ми неко добаци „Цигане!”. Нисам обраћао пажњу ни на подсмевања, јер сам био свестан да тиме ништа не бих постигао – каже нам деветнаестогодишњи Кикинђанин Жељко Раду, младић који је основну школу завршио као ђак генерације, а и у његовом сведочанству средње економско-трговачке школе су све саме петице. Пријемни испит за упис на Економски факултет у Суботици положио је са максималних сто поена! Жељко је већ ожењен, његова супруге Марије (18) која ових дана очекује да се породи.

Жељков отац Илија сакупљао је секундарне сировине док се није разболео. Мајка Вида не крије да је неписмена и да тренутно заједно са Жељком и Маријом, живе од социјалне помоћи.

Ипак, њихова породична кућа је узорно сређена, имају и рачунар, који је Жељко добио као награду за постигнути школски успех.

– Имам дивне другове који су ме охрабривали. Пресудна је, наравно, била подршка родитеља, сестара и супруге. А свестан сам да ће нам бити тешко док будем студирао. Ја ћу живети у дому у Суботици, а Марија у Кикинди, са мојим родитељима. Али, заједнички смо закључили да да никако не бих смео да пропустим ову прилику. Ако будем вредно учио и завршио факултет, могу да рачунам да ћу добити посао који ће ми омогућити да обезбедим извеснију будућност својој породици. Када тако погледамо на ствари, онда нам ова жртва од неколико година и није тако страшна – каже Жељко.

Са овим се слажу и његови родитељи. Веле да им одвајање од сина тешко пада, али да ће унук или унука унети нову радост у њихов дом.

– Мој супруг је прилично болестан, па му је жеља била да се Жељко што пре ожени, наравно, из љубави, јер то је неопходни предуслов. Јако сам поносна, како на Жељка, тако и на ћерке. Трудила сам се да их изведем на прави пут, да их лепо васпитам – истиче Вида Раду.

– Одрекли смо се многих ствари како бисмо га школовали. Ћерке су завршиле осам разреда и рано се удале. Када је он почео да учи, увидели смо да му то добро иде, па смо одлучили да га подржимо у у том правцу. Нисмо се покајали – додаје Жељков отац Илија Раду.

Жељко се, иначе, дуго бавио фудбалом, на кросу РТС-а је две године узастопно освајао прво место, а успешан је био и на рецитаторским такмичењима.

– Истрајан је и то ценим код њега, а највише ми се свиђа то што је пажљива и осећајна особа – каже нам Жељкова изабраница Марија.

Током средњошколског образовања Жељко је добијао новчану помоћ Покрајинског секретаријата за образовање, док ће његово студирање стипендирати кикиндска фабрика „Банини”, где ће се, нада се Жељко, по завршетку школовања и запослити.