Ермитаж у Амстердаму

Специјално за „Политику”
Амстердам – Уз ватромет и присуство високих руских државника на челу са председником Руске Федерације Медведовим и краљицом Холандије Беатрикс, прослављено је отварање новог музеја у Амстердаму – депанданса санпетербуршког Ермитажа. Зграда музеја налази се у некадашњем старачком дому у самом центру Амстердама, на реци Амстел. Датира из 1681. године, када је богати трговац Барент Хелеман одвојио велику суму новца и завештао је са циљем да се финансира изградња дома за старице и удовице. Већ од првог дана, ово здање пленило је својим мирним класицистичким стилом, једноставношћу и симетријом, а својом дужином од 102 метра представљало је тада, у 17 веку, и зграду са најдужом фасадом у граду.

Идеја да се у њега усели депанданс Ермитажа родила се после сусрета директора Ермитажа у Санкт Петербургу М. Пјотровског и Ван Вена, директора амстердамског депанданса. Шетајући баштом здања које је тражило нову намену, Ван Вен је упитао Пјотровског шта мисли о томе да се овде отвори „сателит музеј” Ермитажа. Пјотровски је одговорио речима које су ове недеље све новине цитирале: „What a crazy idea, but what a fantastic idea!”

Пјотровски је поносан изгледом музеја и квалитетом рестаурације. Приметио је да би и „Петар Велики који је боравио у Холандији и ноћио у хотелу ’Доелен’ неколико улица даље, био задовољан сазнањем да ће у овом здању бити изложене колекције слика чије је скупљање сам отпочео”.

Основ збирке будућег руског Ермитажа представљала је колекција слика коју је Петар Велики купио приликом свог путовања Западном Европом 1697. године; његову страст према уметности наставила је и Катарина Велика која је у Берлину најпре купила 225 слика, а потом још 4000, а убрзо додала и 10.000 цртежа и принтова, скулптуре класичне и модерне уметности, сребро, порцелан, намештај и обрађено драго камење. И после њене смрти збирка руског Ермитажа је расла. Тако је Николај I 1850. године у Холандији купио колекцију уметничких дела из заоставштине холандског краља Вилхелма II. Руски Ермитаж постаје државни музеј 1917, а његова колекција се увећава после Октобарске револуције углавном конфисковањем уметничких дела. Данас санпетербуршки Ермитаж има импресивну колекцију од око три милиона предмета – „свега” 65.000 је изложено у његових 350 сала. Нешто је изложено у „сателит музејима” као што је овај у Амстердаму, отворен протекле суботе, али њен највећи део лежи и даље у музејском депоу.

Амстердамски депанданс отворен је изложбом „На руском двору, двор и протокол у 19 веку”. За ову прилику издвојено је око 2.200 предмета, балских хаљина, костима, униформи, портрета, скупоцених поклона, личних предмета који су припадали царевима и царицама династије Романов, слика, филмског материјала. Представљена су два аспекта живота на двору – аудијенција која приказује званичну културу на двору са својим безбројним церемонијама и стриктним протоколом, и бал и дворске прославе. Изложба верно приказује хронологију протокола: у великој стакленој витрини Сале за аудијенцију поређани су костими дворјана, државних и других званичника који чекају „свој ред” да се представе цару и царици који, за ту прилику, стоје на подијуму поред престола. Ту је и сто, постављен за „државни банкет” за који је коришћен берлински сервис који је немачки кајзер Вилхелм II поклонио Николају II.

У другом крилу амстердамског Ермитажа приказан је – бал који се отварао полонезом, а потом би следили кадрил и друге француске игре. На балу се није само играло, већ и пушило и картало, а све се увек завршавало ватрометом. Низ мањих витрина приказује и сетове карата коришћених на двору, луле и прибор за пушење. Изложена је и богата колекција лепеза Марије Фјодоровне, жене Александра III, њене балске ципеле, ручни сунцобрани, рукавице…

Цареви су организовали и тематске балове и тада се од гостију очекивало да своју одећу прилагоде изабраној теми. Као теме су биране: кинеска ношња, мода у старој Грчкој, мода 16. века. На балу, посвећеном ренесанси, краљ Николај I се представио обучен у оклоп, а његова супруга је за ту прилику обукла реплику хаљине из тог доба. Примери ових костима и фотографије са „маскираним” званицама руских краљева изложени су у мањим витринама око сале за бал.

Због изузетних и ретких експоната који су за ову изложбу послати у Амстердам, као што је престо краља Петра I (приказан у сали за аудијенције), директор Пјотровски је морао да се правда „код куће”: замерено му је да „тек тако” дели „странцима” руску уметност. Он о томе, пак, каже: „Људи који се жале су људи који не посећују музеје. Ја верујем да ће се посетиоцима повећавати ’апетит’ и натерати их да путују у Санкт  Петербург. Овде се ради и о стратешком кораку, као и о кораку напред у нашој заједничкој културној традицији.”

И, нема сумње да је у праву: у Ермитажу се нуде и рекламни фолдери за посету Русији, Москви, Санкт  Петербургу. Први путници су се већ најавили…