Обама неће с Путином

„Руски премијер Владимир Путин стоји једном ногом у данашњем времену, а другом је и даље у ’хладном рату’“, изјавио је Барак Обама прошле недеље, пред свој први државнички пут у Москву. „У том погледу, председник Дмитриј Медведев је много прихватљивији саговорник“, закључио је амерички председник. На oвај, помало недипломатски, гест врло брзо је стигао и одговор: „Наш народ каже: не може се стајати у раскораку (или седети на две столице)“, поручио је Путин Обами и додао: „Уосталом, срешћемо се, поразговараћемо.”

Долазак првог човека САД у Русију, који су многи били склони да назову историјским, почео је тако јасним наговештајем госта из САД кога он лично сматра за правог саговорника. И заиста, како год било тумачено, чињеница је да су московски разговори вођени, пре свега, на нивоу шефова држава. Иако су и домаћин и гост садашње титуле стекли релативно недавно, природно је било да се управо њих двојица, као лидери, погледају очи у очи..

Прагматична политика Москве

Ипак, није баш све тако једноставно, а горе поменути вербални дуел наводи на питање: која од две велике силе је данас, заиста, оптерећенија хладноратовском прошлошћу. По речима Гилберта Докторова, коментатора дневника „Москоу тајмс“, овде су САД у неповољнијем положају. Наиме, управо су главни спољнополитички саветници Барака Обаме, укључујући и потпредседника Џозефа Бајдена, припадници генерације која је проживела атмосферу (вербалног) сукоба две најмоћније војне силе (САД и СССР) из друге половине прошлог века, као и страх од могућег нуклеарног рата. За разлику од њих, људи који данас воде Русију углавном нису из те приче. На ствари гледају много прагматичније од својих совјетских претходника и, што је најважније, такав њихов став даје опипљиве резултате. Како на економском, тако и на политичком плану.

Русија је током недавних самита ШОС-а (Шангајске организације за сарадњу) и БРИК-а (Бразил, Индија, Русија и Кина) показала да је способна да води модерну и провокативну спољну политику. Кремљ је успео да убеди неке од најважнијих држава света да се прикључе његовом мултиполарном виђењу света, грађеном на суверенитету држава, регионализацији безбедносних питања и реформи универзалних институција попут Уједињених нација, ММФ-а и Светске банке. А све зарад бољег сагледавања расподеле економске, војне и дипломатске моћи у свету. САД ту флексибилност, за сада, нису показале, упркос томе што је на чело ове државе такође ступио човек који генерацијски не спада у круг протагониста некадашњег америчко-совјетског сукоба, закључује Докторов.

Ту би можда и требало тражити поводе за покушај политичког раздвајања Медведева од Путина, као и нескривену намеру да се дијалог води са човеком који је, према свему до сада показаном, ближи Обамином схватању односа две моћне силе.

Наиме, иза руског премијера стоји деценија добро одрађеног посла. Подсетимо, пре но што је постао шеф државе, Путин је (под Борисом Јељцином) већ био председник владе. И то у изузетно тешким временима, такозваног другог чеченског рата. За време потоњег осмогодишњег мандата у Кремљу успео је да у тренуцима највеће америчке војне и економске експанзије сачува земљу од расула и подигне је из постсовјетских рушевина у које ју је гурнуо Јељцин. Ни Обама ни Медведев немају тај кредит. Амерички председник је тога свестан и зато је од почетка, такозвано ресетовање односа нудио, пре свега, свом колеги по функцији а не премијеру.

 „Чија је последња“

Међутим, Обамина тактика, ма колико била атрактивна за свет жељан мира, носи са собом и неке проблеме. Наиме, политичари, аналитичари, и сви они који прате међународна збивања, а посебно деловање Русије у истим, и даље као неприкосновеног вођу двојца Медведев–Путин виде – овог другог. Нико, наравно, не спори квалитете актуелног шефа државе, али сама чињеница да је на ту функцију доспео „по милости“ свог претходника, а садашњег премијера, изазива скепсу када је реч о томе „чија је последња“.

А да извесна недоумица о томе ко је прави газда у Русији заиста постоји потврдило је и питање једног америчког новинара, на заједничкој конференцији за медије Обаме и Медведева уприличеној у понедељак, о томе ко, по мишљењу госта, има реалну моћ у Русији.

 „Колико је мени познато, Медведев је председник, а Путин – премијер. Међу њима двојицом пуномоћја су распоређена у складу са уставом, управо онако како и ми у САД делимо власт“, одговорио је Обама. „Мој интерес је сарадња са мојим колегом, али једнако је важно да имам могућност да радим и са премијером Путином и другим институцијама моћи у руском друштву. Све како бих добио јасну слику о томе шта је том друштву неопходно и шта су му проблеми“, закључио је дипломатски амерички председник.