Грегорјан опет прозива Коштуницу

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 19. децембра – Различити извори, укључујући и информације званичника из Републике Српске и Србије, сугеришу да су последње потврђене локације на којима су боравили и Радован Караџић и Ратко Младић у Србији. Први заменик високог представника Рафи Грегорјан је до сада много пута рекао да Војислав Коштуница, у својству премијера Србије, има могућност да нареди хапшење било којег хашког бегунца који се скрива на територији Србије.

Ово је данас достављено нашем листу из Канцеларије високог представника као одговор на питање да ли ће се заменик високог представника Рафи Грегорјан одазвати позиву министра одбране Србије Драгана Шутановца и, ако их зна, доставити адресе хашких оптуженика који се крију у Србији.

Грегорјан је, наиме, прексиноћ изјавио за БХТ 1 да се Караџић и Младић крију у Србији и да "премијер Србије Војислав Коштуница питање њиховог хашења може решити једним телефонским позивом". Оценивши ову изјаву паушалном и штетном, српски министар одбране Драган Шутановац позвао је америчког дипломату да, ако је зна, адресу на којој се крије било ко од хашких оптуженика "достави надлежним органима Србије, који ће поступити по закону".

Ово, иначе, није први пут да Грегорјан – не осврћући се на чињенице – прозива Коштуницу. У новембру прошле године он је, приликом обиласка масовне гробнице у Горицама код Брчког у којој су били сахрањени страдали Бошњаци, рекао да се њихове убице "налазе преко Дрине, у Србији". "То су исти они који су убили Стамболића и Ђинђића", казао је Грегорјан и додао да је крајње време да Коштуница "нареди генералу Томићу хапшење ових лица". Генерал Ацо Томић је у то време већ поодавно био пензионер, а убице Ивана Стамболића и Зорана Ђинђића биле су похапшене и увелико им се судило.

Осим тога, Грегорјан је тада рекао да је Коштуница "одговоран за то што се Ратко Младић и Радован Караџић крију у његовој земљи" и нагласио да је крајње време да се српски премијер "постиди и извини" породицама жртава. Индиректно, он је сугерисао да је председник Владе Србије главни јатак двојице најтраженијих хашких оптуженика.

До заменика високог представника очигледно нису допрле изјаве команданата међународних мировних снага у БиХ, као ни главне тужитељке Хашког трибунала Карле дел Понте. Од 2005. године команданти Сфора и Еуфора тврде да немају никаквих информација о Караџићу и да не знају где се он крије.

Дел Понтеова је више пута истицала да је "Караџић у региону" и да је на слободи јер "НАТО није показао вољу да га ухапси". При томе, она никада није рекла да се бивши председник Републике Српске крије у Србији, за разлику од генерала Ратка Младића који се – док није схватио да више не ужива заштиту власти, док је она била у рукама Слободана Милошевића – и није крио већ се слободно кретао по Београду.

Неколико покушаја међународних мировних снага да ухапсе Радована Караџића завршило се потпуним фијаском. То се поготово односи на акције изведене у селу Челебићи код Фоче. Јединице Сфора су најпре у марту 2002. извеле хеликоптерски десант на село, претресле све куће, помоћне објекте и провалиле у цркву, испрепадале мештане и вратиле се празних руку. У другој акцији, изведеној у августу исте године, уместо Радована Караџића, ухапшен је сеоски поштар Живојин Митровић, јер је имао службени пиштољ. Посебно поглавље је упад Сфора у Парохијски дом на Палама, изведен 1. априла 2004. године. Тада су тешко повређени протојереј ставрофор Јеремија Старовлах и његов син катихета Александар. Од Караџића, наравно, није било ни трага ни гласа, али је Сфор остао при својој верзији да је ову операцију, као и претходне, извео на основу поузданих информација. Да су те информације биле поуздане, Радован Караџић би одавно био у Хагу, а одговорност за његово нехапшење не би се пребацивала на Србију.