Неизлечива корупција у мисијама УН

Мировне мисије Уједињених нација дубоко су прожете корупцијом и малверзацијама у службама за набавку, а сама организација није предузимала одговарајуће мере против сумњивих чиновника, што је некима омогућило да годинама некажњено прелазе из једне у другу мисију, показали су резултати најновије истраге радне групе УН, о чему пише "Вашингтон пост". Током последњих неколико седмица оптужено је десет службеника УН који су наводно изнуђивали мито и намештали тендере у Конгу и на Хаитију.
Радна група, коју предводи бивши амерички савезни тужилац Роберт Еплтон објавила је низ јавних и поверљивих извештаја у којима се наводи да се корупција шири из седишта УН – где су тројица званичника оптужена за примање мита – до најудаљенијих тачака на којима се спроводе мировне операције. У једном извештају је наведено да је у "десет случајева великих проневера укупна вредност уговора премашила 610 милиона долара".

УН су оптужиле пет службеника на Хаитију за малверзације, пошто је радна група утврдила да су наместили једној хаићанској компанији 10 милиона долара вредан уговор за куповину нафте.

Нови случајеви корупције указују на ограничене ефекте реформи с почетка деведесетих година прошлог века, спроведених после извештаја о раширеној корупцији у Камбоџи, Сомалији и на Балкану, пише амерички лист. Реагујући на те тврдње, УН су 1994. основале Канцеларију за унутрашњу контролу (ОИОС), али је она остварила слаб учинак у извођењу корумпираних службеника пред суд.

Најновија истрага у Конгу открила је раширену корупцију у целом сектору за набавке. Наведен је пример службеника Абдула Карима Масрија, који је праћен у овој истрази и који се годинама провлачи без последица. Радна група је утврдила да је Масри током последњих седам година у Конгу "разрадио шему подмићивања". У једном од поверљивих извештаја наводи се да је узео мито од 10.000 долара од једне бродске компаније, да је осигурао свом пријатељу уносни уговор за кетеринг и да је убедио једног снабдевача који је имао уговор са УН да му бесплатно окречи стан, а другог да му одобри попуст за рентирање "мерцедеса". Такође, покушао је да изнуди мито за уговор вредан 5,5 милиона долара за реконструкцију једног аеродрома у источном Конгу.

У случају против овог чиновника, истражитељи су успели да дођу до податка да су још почетком осамдесетих година прошлог века, док је радио за УН у Сирији, колеге оптуживале Масрија за издавање лажних рачуна, а деценију касније, док је био на служби у Рунади, био је предмет истраге због оптужби да је наместио посао једној фирми из Дубаија. Када је пре седам година стигао у Конго против њега је покренута нова истрага, али ОИОС је препоручио да се "службеници који не промене понашање преместе на ново место како би се избегао лош публицитет за организацију". Масри није хтео да коментарише најновије оптужбе радне групе, правдајући се да му правила УН не дозвољавају "односе са штампом". Сва питања је пребацио на правног саветника персонала УН, који је са њим службовао у Конгу, а овај је "Вашингтон посту" рекао да је Масри "невин док се не докаже његова кривица".

Поједини званичници УН признају да су неизбежне мање злоупотребе у организацији која склапа 12.000 уговора о набавци годишње и купује струју довољну за потребе града већег од Вашингтона. Последње истраге вођене су у тренутку када су трошкови мировних операција нарасли на седам милијарди долара (са 2,2 милијарде у 2004), а број "мировњака" на 100.000. Радна група је проистекла из истраге о ирачком програму "нафта за храну", коју је предводио бивши шеф америчких Федералних резерви Пол Волкер и која је открила корупционашку аферу Руса Александра Јаковљева, референта за набавке при УН. Јаковљев је у августу 2005. признао да је узео милион долара мита да би фаворизовао поједине компаније.

Ј. К.

-----------------------------------------------------------

Спорни уговор с "Локидом"

Уједињене нације су америчкој компанији "Локид Мартин" дале посао вредан 250 милиона долара, а да нису расписале никакав конкурс или тендер, па се на Ист риверу говори о још једном великом скандалу. Уговор са фирмом ПАЕ (Пацифичке архитекте и инжењери), подружницом "Локид Мартина", о опремању мировне мисије за Дарфур - угрожену област у Судану у којој се боре муслимани и хришћани - склопљен је у складу са резолуцијом Савета безбедности од 31. јула, тврде званичници УН. Међутим, испоставља се да су Сједињене Америчке Државе већ дуго лобирале да се посао да "Локид Мартину" и да је чак и шеф мировних операција УН у децембру прошле године тражио да се не расписује тендер, пошто је добио писмо америчког државног секретара Кондолизе Рајс у којем се она залаже за "скраћену процедуру". Уговор је објављен 15. октобра, а Русија сада оштро реагује, јер пре јулског гласања није била обавештена да се за америчку фирму припрема уносан посао.

Цела афера повезана је са корупцијом о којој пише "Вашингтон пост", али не износи неке битне детаље. Како тврди агенција "Инер сити прес", позивајући се на добро обавештени извор у УН, шеф главног осумњиченог Абдула Карима Масрија била је Американка Барбара Џин Клоп, коју вашингтонски дневник не помиње. Масри је наводно једном приликом изјавио да му новац треба за његовог шефа, а госпођа Клоп је сада наводно задужена за набавке за мисију у Дарфуру, баш тамо где је "Локид Мартин" добио уносан посао.

На питање о неправилностима које су уочене у пословању ПАЕ у Конгу, амерички амбасадор при УН Залмај Халилзад рекао је у уторак да истрагом треба да се испитају све оптужбе, али је избегао директан одговор.