Косметски казачок

Већ на почетку предизборне кампање председнички кандидат Српске радикалне странке Томислав Николић изашао је са предлогом који донекле потврђује тезу да би предстојећи избори могли да буду и нека врста референдума на коме би грађани, између осталог, бирали између опције која је за наставак евроинтеграција и оне која подразумева приближавање Русији. Ипак, Николићев прекјучерашњи интервју за америчку агенцију Асошијетед прес, којој је изјавио да би Србија требало да Русији понуди изградњу војних база, како би се ојачала позиција Београда у време решавања косовског питања, није изазвала већи потрес на домаћој политичкој сцени.

Руси се никада не би стационирали у Србији без договора са Американцима, а кад већ имамо америчку базу на нашој територији, зашто не бисмо имали и руску – они би између себе добро сарађивали, а Србија би била потпуно безбедна и апсолутно заштићена, казао је за "Политику" Томислав Николић, заменик председника СРС-а, објашњавајући своју изјаву дату агенцији АП.

Николић каже да Србији недостаје руско војно присуство још од момента када је руски батаљон напустио Косово и Метохију и додаје:

– Ми већ имамо америчку базу на Космету и кад би и Руси изградили своју имали бисмо две најмоћније силе стациониране на територији Србије, а при том оне не би биле у свађи, то би за нас могло да значи само апсолутну безбедност. У Србији има места за све зато што смо у том погледу апсолутно неутрални, а било би заиста лоше уколико би Србија наставила да се креће према НАТО-у и ако би почела своју децу да припрема за неке ратове, који би се водили далеко од Србије, тамо где НАТО напада друге државе. То Србији не треба. Николић истиче да се онда када је и руски батаљон био на Космету, видело да је "добро кад су сви на Космету, јер је то био знак да су то онда Уједињене нације".

Он истиче да би пре десет година рекао да нам не треба ниједна страна база, али "сада када су Американци изградили највећу базу на Косову и Метохији, очигледно је да се ми сврставамо, на неки начин, уз НАТО, а пошто сам ја апсолутни противник тога да идемо у НАТО, треба нам један пандан тој организацији".

С обзиром на то да има оних који већ неко време упозоравају како је свет на прагу новог хладног рата, односно да се он већ води, питали смо Николића не мисли ли да би изградња руске базе значила укључење Србије у тај хладни рат у којем би она могла само да има штете, будући да би Русија и САД "ратовали" преко ње, а он каже: "Убеђен сам да би се они међусобно договорили, пошто се они више не спремају да ратују једни против других, већ против глобалног тероризма. Пошто је Америка насред Европе поставила неки свој штит, којим се штити у Америци, онда би и Русија требало да постави неки свој штит. Није то ништа компликовано. Те снаге су здружене у многим мировним операцијама у свету, па зашто не би могле да буду и у Србији?".

Уз ограду да говори као председник СПС-а, Ивица Дачић, председник Одбора за одбрану и безбедност, каже за "Политику", да Србији, ако је за неутралност, не требају никакве стране базе.

"Уколико Србија жели да буде део неког војног груписања, треба прво да процени где су њени интереси, па ако јој је у интересу да иде у НАТО, онда за то да се определи, а ако није, онда да се окрене у другом правцу. Што се Русије тиче, нисам чуо да су Руси тражили војну базу, али су заинтересовани за економију. Дакле, Русима треба понудити економску сарадњу, уместо што им се стављају препреке за учешће у приватизацији, а не да им нудимо војне базе", закључује Дачић оцењујући да је све ово што сада слушамо део предизборне кампање.

И амбасадор Русије у Београду Александар Алексејев је у данашњем интервјуу за "Политику" потврдио да званична Москва има другачије планове за Србију који се пре свега односе на економско присуство и политичку подршку, а да питање руског војног присуства до сада није разматрано. Он је, међутим, подсетио на недавну изјаву начелника Генералштаба Руске Федерације Јурија Балујевског који није искључио могућност војне помоћи Србији, под условом да је Срби затраже.

Заменик скупштинског одбора за одбрану и безбедност Драган Шормаз (ДСС), чија странка са Јединственом Русијом Владимира Путина има чврсте партијске везе и споразум о сарадњи и партнерским односима, сматра да је могуће да би стабилизацији ситуације у региону допринела изградња руске базе. Ипак, за разлику од Николића који предложе да руске трупе буду стациониране на Копаонику или Пасуљанским ливадама, Шормаз сматра да је руска база пожељна на територији Косова и уз доношење нове резолуције Савета безбедности Уједињених нација којом би то било потврђено.

– Не видим зашто Русија не би могла да буде војно присутна у региону, и то на Косову. Стабилност овог региона је очигледна потреба, а западне земље, пре свега САД, последњих 10-15 година проблеме у свету покушавају да реше силом, што им очигледно не успева. Ако би се новом резолуцијом Савета безбедности УН предвидела изградња руске војне базе на Косову, значи у Србији, неалбанско становништво би се сигурно осећало безбедније – рекао је Шормаз за "Политику". Он је објаснио да још не треба откривати карте о могућим реакцијама Србије за случај да Албанци једнострано прогласе независност.

– Подсетићу вас да су Албанци још 1992. године у Качанику прогласили независност, па од тога ништа није било – казао је Шормаз.

"Политика" јуче од портпарола Демократске странке Јелене Марковић није успела да добије коментар о могућности изградње руске војне базе у Србији.

Војни аналитичар Александар Радић, са друге стране објашњава да су мале шансе да до тога заиста и дође.

– Боље би било да је позив за тако нешто стигао из Русије, јер би то онда имало тежину, док овако покушава вештачки да се створи утисак да су запад и Русија на корак од новог хладног рата. Реалност је потпуно другачија, а јавност мора да схвати да су односи САД и Русије однос конкурената, а не непријатеља. Без обзира на тренутне неспоразуме око размештања америчког ракетног штита, односи ових двеју сила су у узлазној путањи – рекао је Радић за "Политику". Он је објаснио да Русија тренутно има војне базе у Јерменији, Таџикистану и Киргистану, те да није војно присутна на Балкану, јер ситуација у нашем региону за њих представља првенствено политичко-дипломатски, а не безбедносни проблем.

– Они данас имају много ефектнија средства за остваривање свог утицаја у појединим регионима него што је то војно присуство. Њихово искуство је показало да контрола енергената, доток и цена гаса дају много боље резултате него изградња војних база – казао је Радић.

М. Чекеревац – М. Албуновић