Петак, 03.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Косово поделило Савет безбедности

Косово поделило Савет безбедности
Са јучерашње седнице Савета безбедности Уједињених нација

Од нашег сталног дописника
Њујорк, 19. децембра – "Косовски случај" доспео је данас до још једног, али не и последњег, врхунца. После недељу дана консултација и лобирања, чланице Савета безбедности УН су данас на седници, затвореној за јавност, размотрили извештај "тројке" (ЕУ, САД и Русија) и потврдили постојање дубоких подела у телу задуженом за питања глобалне стабилности и примену универзалних принципа у међународним односима. Састанак на Ист Риверу завршен је без одлуке. Најизвеснијим се чини да ће се деликатни процес одређивања статуса Космета а тиме и Србије наставити – "некако". Та уопштена формулација једна је од ретких тачака опште али врло специфичне сагласности унутар које бујају све драматичније поделе, достижући у Савету степен досад непомирљивих разлика између Београда и Приштине.

Линија диференцијације, поготову међу великим силама, сада је даљи приступ Косову. На једној страни су САД и земље ЕУ које тврде, а с њима и Приштина, да је с преговорима "готово", а на другој су Русија и Кина које, као и Београд, сматрају да се право решење може наћи само у наставку преговора два непосредна актера.

Према ономе што се могло докучити из изјава учесника и дипломатских извора, западне земље ће настојати да подрже евентуалну независност Косова, изван Савета безбедности. Москва је, пак, показала решеност да такав акт осуди као кршење међународног права и онемогући му "пролаз" у УН.

"Свако једнострано проглашење независности било би ван граница међународног права и ван граница Резолуције 1244, па према томе, уколико би ствари кренуле у том правцу, УН би требало да затражи да Приштина поништи ту једнострану декларацију", изјавио је руски амбасадор Виталиј Чуркин новинарима по завршетку седнице. "Русија сигурно неће признати такву декларацију", нагласио је.

Одбацио је затим новинарску сугестију да је Русија можда усамљена у СБ у свом ставу: "Неколико делегација отворено је јасно говорило у прилог наставку преговора, а било је других који су у различитим степенима изражавали забринутост због могућности да ствари почну да се крећу у правцу мимо међународног права", прецизирао је. Сазнаје се да су у већој или мањој мери за продужетак преговора Београда и Приштине били још Кина, Индонезија, Јужноафричка Република и Конго.

Поделе се, заправо, протежу на повећи део света чији се глас овом приликом не чује, али који с надама и стрепњама ишчекује исход спора око Космета. "Могу да вас уверим да ће у овој згради бити много земаља чији ће став бити врло, врло негативан", додао је Чуркин, кад је упитан о могућности успостављања мисије ЕУ на Космету. "Ако ЕУ  намерава да постави своју мисију у региону, она мора да добије за то одобрење Савета безбедности"…

Представници западних земаља настојали су, међутим, да докажу како нема више смисла преговарати и да треба применити "Ахтисаријев план", на чему нарочито инсистирају Американци и Британци, који предлажу "међународно надзирану независност" покрајине. У саопштењу групе шест европских земаља и САД, које је после седнице прочитао белгијски амбасадор Јохан Вербеке, наговештава се одступање од надлежности Савета. "Данашња дискусија показала је да Савет није у позицији да се сложи како да се иде напред", констатовано је у том акту. Изражава се потом спремност да се "кроз НАТО и ЕУ пажљиво и координисано ради на решењу за Косово" које је, по њима, и даље "јединствен случај који неће представљати преседан за друге".

Решавање косовског питања судбоносно је не само за нашу земљу него и за УН и за цео свет, поручио је, међутим, премијер Србије Војислав Коштуница, на седници петнаесточланог Савета. Уз подсећање да се први пут од оснивања УН сада расправља да ли су заиста загарантоване међународно признате границе држава њених чланица, он је упозорио да ако се једном допусти да сила уместо договора и компромиса решава ствари, нико не би требало да се заварава да се можда већ сутра и сам неће наћи на удару такве силе. Заложио се за доследно поштовање Резолуције 1244 и подсетио да "Савет безбедности није прихватио Ахтисаријев предлог".

Потом се Савету први пут обратио представник косовских Албанаца, њихов председник Фатмир Сејдију, коме је такав наступ дозвољен само као "појединцу важном за разматрање дневног реда". Као и досад, он је истакао подршку "Ахтисаријевом плану за надзирану независност Косова" и придружио се онима који тврде да је Косово "јединствен случај". Затражио је да се данас још једном обрати Савету али му то, преноси се, није дозвољено.

На седници Савета дошло је, међутим, до потребе да је још једном чује премијер Србије и одговори на примедбе које је упутио амерички амбасадор. Залмај Халилзад је рекао, уз остало, и да није легална канцеларија Србије у Косовској Митровици, а Коштуница му је казао да је та институција предвиђена још 2001. споразумом Унмика и Координационог центра Србије...

Неслагања ће се свакако наставити и на најширем плану и "на терену". Уједно – и процес одређивања статуса Космета "на овај или онај начин", како су уобичајили да кажу посматрачи.

--------------------------------------------------------------------------

Најбоље оружје је поштовање међународног права

Да ли би Србија у одбрани Косова употребила оружје питање је које је премијеру Коштуници упућено када је после седнице Савета безбедности наступио пред новинарима. "Наше најбоље оружје јесте пуно поштовање међународног права и то је јаче од рата и од било ког другог оружја", одговорио је, назначивши да је то званичан став владе и да ће се на тај начин најбоље бранити Србија. Наговестио је да би Београд могао да тужи земље које крше међународно право.

На слично питање новинарима одговорио је и министар спољних послова Вук Јеремић. Служићемо се правним и економским средствима, никако оружјем, рекао је, уз остало.

Момчило Пантелић

--------------------------------------------------------------------------

Д’ Алема: Европа спремна за косовски изазов

Уједињене нације – Шеф италијанске дипломатије Масимо д’ Алема изјавио је јуче у седишту УН у Њујорку да постоји "широко схватање" да је Косово европски проблем, а да је Европа спремна да се суочи са тим изазовом."Мисија ЕУ на Косову ће бити највећа европска мисија икад покренута. Биће у сагласности са релевантним резолуцијама УН и међународним правом", рекао је Д’ Алема на седници Савета безбедности УН посвећеној Косову, којој је председавао.

Он је нагласио да се међународна заједница налази на прекретници у процесу решавања статуса Косова, а да је сада неопходно "кренути напред", имајући у виду стабилност региона, права мањина, заштиту верских објеката и владавину права. Према речима италијанског дипломате, Косово "заслужује јасну перспективу будућности".

Д’ Алема је рекао да су чланице Савета позвале све стране да очувају мир и да се уздрже од акција које би могле да угрозе стабилност у региону, подсетивши да су се током преговора безусловно обавезале на то.

(Танјуг-Бета)

--------------------------------------------------------------------------

Шпанија против једностране независности Косова

Мадрид – Шпанска влада није присталица "једностраних објава" независности у случају Косова, изјавио је јуче шпански премијер Хосе Луис Родригес Сапатеро.

Сапатеро је у шпанском парламенту рекао да је "неопходан дијалог са свим странама".

Он је најавио да ће Шпанија у оквиру будуће правосудне и полицијске мисије Европске уније на Косово упутити мали контингент, који ће чинити између 15 и 20 особа.

Европска унија одлучила је у петак да упути мисију на Косово у оквиру које ће бити ангажовано око 1.800 полицајаца и правних стручњака.

Како наводи АФП, чланице ЕУ нису, међутим, јасно ставиле до знања да ли ће подржати једнострано проглашену независност Косова.

(Бета-АФП)

Коментари87
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.