САД: Незнатно отопљавање

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 8. јула – Да би се сагледали резултати разговора Барака Обаме с Дмитријем Медведевом и Владимиром Путином, потребно је употребити две сасвим различите оптичке справе, микроскоп и телескоп, сугеришу поједини овдашњи аналитичари. Јер, додају, неки плодови се могу видети тек увећањем, а неки само кад се поглед упре ка даљинама на којима речи треба да се претворе у дела.

Али, понешто је видљиво и голим оком, истиче већина америчких и званичника и извештача. Тон разговора је био осетно лагоднији него претходних година, постигнути су споразуми о смањивању нуклеарних арсенала, Руси су уступили своје коридоре за америчке испоруке ратом захваћеном Авганистану, обновљени су војни контакти замрзнути прошлог лета због рата у Грузији, и у целини узев – сусрети су били усредсређени знатно више на заједничке интересе него на истрајне раскораке.

Кад се саберу сва прва реаговања, утисак је да Американци сматрају да су приликом управо завршене Обамине посете Москви односи између две силе унапређени, али да нису отклоњене разлике око „критичних питања”. И даље нема сагласности око пројекта америчког ракетног штита у средњој Европи, ширењу НАТО-а, приступу статусима Грузије и Украјине, па ни дозе ангажмана према нуклеаризацији Ирана.

У најкраћем – „постигло се онолико колико се могло у садашњој ситуацији”. И што је најважније – „ресетовање односа” се испоставља као „пут да се избегну непотребне и случајне конфронтације” па се стога може говорити о„мини-детанту у мини хладном рату”, оцењује Марк Медиш из Карнегијеве задужбине за међународни мир. Има у виду да су односи између две земље претходних година доспели до најниже тачке после окончања хладног рата и распада СССР-а.

Сарадници Беле куће тврде да је сада остварени напредак „већи него и на једном самиту последњих деценија”, али и признају да „предстоји тежи део посла”, преноси „Њујорк тајмс”. Сличан је и нагласак Обаминог саветника за Русију Мајкла Мекфаула који је, како га цитира АП, изјавио: „Комплетно су размотрени укупни односи, што је добар старт за напорнији процес – изградње веза на одрживији начин.”

Добра воља није довољна, али јесте важна, за решавање проблема између две државе, поручио је уводник „Лос Анђелес тајмса”. И други експерти указују на важност уоченог „пораста поверења”, али шеф приватне обавештајне корпорације Стратфор Џорџ Фридман у опсежном чланку указује да расколи између две земље нису проистекли из мањка поверења него из „неслагања о суштинским геополитичким питањима”. „Геополитичке поделе између САД и Русије остају дубоке као и увек и мало се постигло у тражењу пута за премошћавање њихових различитих интереса”, сматра. Као примере несклада наводи – приступе Пољској и Ирану.

Докле год Америка не одустане од постављања ракетног штита у Пољској, који Русија види као претњу својој националној безбедности, дотле ни Москва неће учинити уступке које Америка тражи према Ирану у коме види највећег непријатеља, образлаже опширно аутор, уз запажање да у том погледу није било напретка ни овог пута.

Ипак, додаје, успех је да се није наставило погоршавање америчко-руских односа и да постоји могућност за њихово побољшавање: „Нису постигнути далекосежни стратешки споразуми али није искључено да до стратешког напретка дође у будућности.” Обами је у Москви сада, наставља, циљ био покретање процеса, а не постизање решења. 

Овде је пажња придата и околности да нису, бар не јавно, распламсане полемике на највишем нивоу поводом Обаминог прављења разлике између Медведева, као „државника с којим односи напредују”, и Путина који „тек треба да схвати да је хладноратовски приступ застарео”. После састанка с руским премијером, који се овде сматра и даље најутицајнијим политичарем у Русији, амерички председник је Си-Ен-Ену изјавио да је Путина доживео као „чврстог, виспреног, несентименталног и практичног „ саговорника” који је „у својој земљи врло популаран”, и да у њему види „потенцијалног партнера” за „развој односа у областима од заједничког интереса, као што су борба против тероризма и спречавање ширења нуклеарног оружја”.

Као једну од карактеристика Обамине посете Москви, извештачи „Њујорк тајмса” помињу и околност да „у њој, за разлику од других градова, није третиран као звезда” већ као „сваки други гост” високог нивоа. Па се каже: „Нису масе хрлиле да га виде, ударне вести су само овлаш и укратко говориле о његовим активностима, телевизијски програм није прекидан, ниједна од главних телевизијских мрежа није преносила његов важан говор о спољној политици, што је разочарало Белу кућу.” А, додаје се, ни „прва дама” Мишел Обама није добила публицитет какав ју је пратио на осталим турнејама.

Таквом „дистанцирању” овде се дају разноврсна тумачења. Критичкија од оцена, претежно повољних, о самитском „ресетовању” (новом почетку) међудржавних односа.