Руси утврђују узрок пада „мига 29”

На позив министра одбране Драгана Шутановца, у Србију ће ускоро допутовати руски ваздухопловни стручњаци из корпорације „Миг”, који ће учествовати у раду новоформиране комисије за испитивање узрока и околности прекјучерашњег тешког удеса ремонтованог „мига 29” у којем су страдали потпуковник Ваздухопловства и ПВО Раде Ранђеловић и војник мартовске класе Милан Улемек, саопштено је „Политици” у врху Министарства одбране. Званичници су најавили да ће узрок трагедије бити познат за око месец дана. Јавности нису саопштени званични узроци прошлогодишњих удеса, пада „орла” код Баранде и Г-4 на аеродрому у Батајници, када је погинуо пилот Иштван Канас.

Александра Радића, војног аналитичара, питали смо зашто пилот Ранђеловић није успео да се спаси иако се катапултирао из „мига 29” тренутак пре удара у возни парк у којем је настрадали војник Улемек био на дужности пожарног.

– Између покушаја да се спаси авион и последњег тренутка да се искочи и преживи временска разлика је превише мала, мери се секундама. Тешко је моралисати о поступцима пилота, јер је то била његова одлука. Нажалост, у данашње време, у медијима се ствара клима у којој се тражи кривац, али овакве се несреће свуда дешавају, чак и најбољим пилотима на свету који интензивно вежбају – члановима најбољих акро-група. Раде Ранђеловић, као и Иштван Канас прошле године у „супергалебу”, настојао је да извуче авион, да поврати контролу над летелицом. То је понашање професионалца. С друге стране, код нас се створила и медијска клима притиска, у којој се очекује да се авион спасе – каже Радић.

Како објашњава наш саговорник, на „миговима 29” је седиште К-36, руске производње. На Г-4 и „орлу” је британско седиште „мартин-бекер МК-10”, у свету ваздухопловства познато као изузетно у употреби. Већ су спасавала пилоте из екстремно тешких, наизглед безизлазних ситуација. Зависно од модела, седиште се избацује ракетним мотором или пиропатроном.

– Када пилот повуче ручицу, падобран се аутоматски отвара. Између осталог, могуће је одбацивање поклопца кабине, активирање механизма који штити пилота, ако седиште пробија поклопац кабине – каже Радић.

Данас је катапултирање могуће чак и када се авион налази на земљи и не креће се, то су такозвана „нула-нула” седишта.

– Када је авион у лету, минимална висина није одређена, већ је последица збира елемената – угао под којим се налази авион у односу на брзину и висину лета – каже Радић.

Како он истиче, има много примера да је катапулт седиште K-36, какво је имао и српски авион, спасавало живот. Руси су неколико пута успешно извели спектакуларна искакања из „мига 29”. Анатолиј Квочур, легендарни пилот, искочио је на париском аеродрому „Бурже”, под негативним углом, са екстремно мале висине од 40–50 метара. На једном великом аеромитингу у Великој Британији су се чак сударила два руска „мига 29”. Пилоти су дословце искочили из ватрене лопте, из експлозије и остали неповређени, каже Радић. Пре неколико година десио се удес украјинског „сухоја 27”, који је имао исту врсту седишта. Приликом пада авиона страдало је неколико десетина људи у публици. Оба пилота су искочила на екстремно малој висини.