Школа – пречица за бег из гета

„Сјајан је успех што у овој школи има толико ромске деце, јер је то једина шанса да заиста постану прави део овог друштва. Ако их оставимо да живе у неком гету, да не иду у школу, да живе по разним објектима које не бих назвао ни кућицама, онда та деца немају шансу, онда ће завршити на улици. Али, ако покажемо љубав и разумевање, онда ћемо им дати шансу да буду образовани људи, да се сутра запосле, оснују своје породице и да живе као што живи велики број Рома.”

Ово је рекао Драган Ђилас, градоначелник Београда, на обележавању Светског дана Рома у београдској Основној школи „Деспот Стефан Лазаревић” коју похађа десет одсто ромске деце.

Школовање ромске деце је кључно у превазилажењу социјалне искључености и дискриминације и најбољи начин да се прекине циклус сиромаштва. Зато је у години председавања Србије декадом Рома, од јуна прошле до јуна ове године, образовање било кључна тема, укључујући спречавање и елиминацију дискриминације ромске деце у образовном систему.

Јер, подаци говоре да су Роми у нашој земљи углавном неквалификована радна снага и најчешћи корисници социјалних давања, што је и нормално јер само петина ромске деце заврши основну школу. Министар просвете Жарко Обрадовић рекао је да образовање мора бити доступно свим малишанима. „Захваљујући напорима Владе Србије и њеним надлежним министарствима, седам одсто ромских малишана је укључено у предшколски систем у току 2007. године, док је претходне године било три одсто, 165 ромских ученика уписано је у средње школе, а 107 средњошколаца је уписано на факултете. Министарство просвете је за школску 2008/09. доделило 117 ученичких стипендија за Роме као и 182 студентске стипендије.”

Релативно висок проценат ромске деце започне школовање, али у Србији само 13 одсто добије сведочанство о завршеној основној школи. У Македонији 45 одсто ромске деце заврши основну школу.

Зорица Здравковић Јовановић, заменик директора ОШ „Деспот Стефан Лазаревић” у београдском насељу Миријево, каже да је у близини Орловско насеље које је једно од најурбанизованијих ромских насеља. У школи има 1.360 ђака од чега је 140 Рома.

(/slika2)„Пре шест година нам је припојена ОШ „Вукица Митровић” из које су дошла ромска деца. Та деца су променила средину, а у старој школи су били и у већини. Видели смо да има проблема, јер та деца нису ишла у вртиће, родитељи су били неписмени и нису могли да им помогну да код куће уче, многи су били незапослени и нису могли деци да обезбеде гардеробу. Ми смо организовали акцију и прикупили им књиге и гардеробу”, каже наша саговорница.

У школи су се потрудили да ромску децу укључе у све активности па су ангажовали Дечји ромски центар за допунске часове, али није било видљивих резултата. Деца су углавном долазила због сендвича и сока. Други покушај са Дечијим центром „Мали принц” дао је изванредне резултате. Овај пројекат, под називом Свет, саздан од различитости, подржала је холандска влада, а за то је заслужна Грађанска иницијатива.

„Пројектом је предвиђено увођење ромских асистената за српски језик и математику. Са сваким дететом је рађено појединачно. Проблема није било са познавањем језика јер сви говоре српски, али многи нису имали добру графомоторику. Зато је Министарство просвете одобрило да ангажујемо стручњаке Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију и Учитељски факултет. Рад са специјалним педагозима дао је јако добре резултате. Добили смо и ромског асистента од владе”, каже Зорица Здравковић Јовановић.

У ОШ „Деспот Стефан Лазаревић” српска и ромска деца се друже, комуницирају за време одмора и не седе одвојено у учионицама.

„Често смо одржавали састанке са родитељима, а нарочито са мајкама које су стуб у породици и едуковали их. Раније су ромска деца нередовно похађала наставу. То се и сада понекад догађа, али ми то пријављујемо а онда не могу добити материјалну помоћ”, прича наша саговорница.

У овој школи је одржано и много радионица, па су супервизори из Холандије били задовољни и оценили напредак већим него у неким развијенијим земљама. Али, сада тај програм престаје, па је Министарство расписало конкурс за ромске асистенте. У школи не знају да ли ће добити троје асистената колико је потребно.

„Међу ромском децом има и одличних ученика, али смо ипак организовали и припремну наставу како би могли да се упишу у средње школе. Најважније је да редовно похађају наставу, а најбоље би било да је она целодневна јер су им родитељи неписмени”, каже Зорица Здравковић Јовановић.

Ивана Анојчић

-----------------------------------------------------

Војводина: мотивисати родитеље

У Војводини верују да је за побољшање услова за образовање Рома неопходно стално мотивисање родитеља да им се деца образују. Планирано је и стипендирање ромских средњошколаца и студената. Светлана Вујовић, покрајинска секретарка за образовање, каже да 61,9 одсто Рома нема завршену основну школу, само 7,8 одсто има средњу школу и 0,3 одсто вишу школу или факултет.

 „Према попису из 2002. само 3,9 одсто деце из ромских насеља било је укључено у предшколски програм, што је, према подацима Уницефа, до данас повећано на пет одсто, али је и даље недовољно. У протеклих пет година повећан је број ученика ромске националности у средњим школама и на факултетима. Осим броја ученика у средњим школама, повећан је и број уписаних студената, тако да је ове године уписано 80 а око 200 ромских студената студира на Универзитету у Новом Саду”, објашњава Светлана Вујовић.