ССП, реадмисија и ЦЕФТА не односе се на Космет

Они који сматрају да Србија треба да прихвати, засад незванично потврђено, решење Европске комисије према којем визе не би биле укинуте и грађанима са Космета, подсећају на то да се ни Споразум о стабилизацији и придруживању, ни Јединствени споразум о реадмисији, као ни ЦЕФТА споразум, три важна документа које је потписала Србија, не односи на територију Косова и Метохије под међународном управом.

У члану 135. ССП-а, који је потписан 29. априла 2008. године, а ратификован у Скупштини Србије 9. септембра исте године, дакле у време садашње владе, дословце је речено: „Овај споразум се не примењује на Косову које је тренутно под међународном управом у складу са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244 од 10. јуна 1999. године. Ово не доводи у питање садашњи статус Косова нити одређивање његовог коначног положаја према истој Резолуцији.”

Након што је овај документ потписан, уз тадашње различите оцене парламентарних странака у Србији, у којима су најоштрије критике износили радикали и ДСС, Оли Рен, европски комесар за проширење ЕУ, наглашавао је да је ССП са Србијом „неутралан” кад је реч о статусу Косова.
Преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању Србија је, у оквиру државне заједнице са Црном Гором, почела још 10. октобра 2005, када је речено да се не односе на Косово, које је под управом међународне заједнице.

Јединствени споразум о реадмисији Србија је потписала 18. септембра 2007. године, а српски парламент га је ратификовао 7. новембра те године, у време владе Војислава Коштунице. Споразум је ступио на снагу у јануару 2008. године. На територији Косова и Метохије се спроводе споразуми о реадмисији у сарадњи са Унмиком.

У пракси, Албанци се из земаља ЕУ враћају на Косово и Метохију посредством цивилне мисије УН на основу механизма сарадње ове мисије са земљама ЕУ.

Што се тиче ЦЕФТА, мултилатералног Споразума о слободној трговини у југоисточној Европи, Србија је крајем 2006. године, са још осам земаља (Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Македонија, Молдавија, Црна Гора, Румунија) и Унмик Косовом (као царинска територија) постала чланица те трговинске асоцијације.

Поводом чињенице да Србија овај трговински регионални споразум није потписала и за територију Косова и Метохије (већ је то учинио Јоаким Рикер, шеф Унмика), Војислав Коштуница, тадашњи премијер, рекао је тада да је у преамбули овог споразума Космет дефинисан као „територија о којој се преговара”, као и да је реч о поштовању повеље УН и поштовању суверенитета и територијалног интегритета.

ЦЕФТА споразум Србија је ратификовала у парламенту 25. септембра 2007. године, такође у време Коштуничине владе.

Б. Чпајак

----------------------------------------------------------

Странке различито о визама за грађане Косова и Метохије

Представници дела опозиције сматрају да Београд не треба да дозволи да бели шенген не важи за Србе са Космета, представници владајућих странака кажу да су сва решења још у домену хипотеза

Политичке странке у Србији уздржано реагују на став српских функционера са Косова и Метохије да Београд не треба да прихвати бели шенген уколико се не односи и на све грађане Космета. Портпаролка Демократске странке Јелена Триван каже да је за преговарачку позицију Србије јако лоше коментарисати нешто што је у домену хипотеза. „Србија ће сигурно у току преговора водити рачуна и о државном интегритету и о интересима својих грађана. Док Европска комисија званично не објави препоруке, никако није добро унапред нешто коментарисати, одбијати или прихватати, јер то само отежава преговарачку позицију Србије”, рекла је Триван за „Политику”.

Посланик Г 17 плус са Косова и Метохије Стојанка Петковић сматра да би влада и међународна заједница морале да пронађу за све задовољавајуће решење. „Као грађанин Косова и Метохије могу да кажем да се ми као српска заједница осећамо прилично дискриминисани, с обзиром да, с једне стране, по Резолуцији 1244 Косово припада Србији. Уколико Брисел не верује да је Косово безбедна територија, зашто постоји препорука многих европских  земаља да признају независност Косова. У овом случају, Срби треба да путују по визу у Приштину, што за нас није ни безбедно, а додатни проблем је и то што велики број Срба не говори албански, као што ни велики број Албанаца не говори српски, нити за то постоји воља”, објашњава Петковићева.

Александар Вучић, заменик председника Српске напредне странке, није желео да се изјашњава о овом проблему, наводећи да није упознат са детаљима извештаја. „Волео бих да се прво боље упознам са свим тим да бих могао озбиљније да коментаришем”, каже Вучић.

Драган Тодоровић, потпредседник Српске радикалне странке, каже да радикали „упозоравају власт Србије да ни у ком случају не пристану на уцену и да прихвате бели шенген” који би важио само за део Србије, јер то значи признање независности Косова и Метохије.

Према мишљењу председника Демократске странке Србије Војислава Коштунице „влада има уставну, политичку и моралну обавезу да у отвореном разговору са Бриселом изложи аргументе и избори се за равноправан третман свих грађана Србије, а посебно за Србе са Косова и Метохије који су најобесправљенији и најугроженији народ данас у Европи”.

У писаној изјави он наводи да „у супротном, ако влада пристаје да дискриминише своје грађане на Косову, то ће бити до сада најдрастичнији корак у прикривеном признавању и непосредно саучесништво у прављењу лажне државе Косово”.

М. Ч. – Г. Н.