Милионима евра лече душевну бол

Подгорица – Црногорски листови – „Вијести”, „Монитор” и „Дан” мораће, вероватно, да плате око 13 милиона евра, надокнаде „за клевете и душевне болове” због чега је америчка организација „Фридом хаус” оценила у годишњој публикацији „Државе у транзицији”, да је правосуђе у Црној Гори назадовало и због тога „што судије изричу високе казне медијима”.

Организација „Фридом хаус” подсећа да је у прошлој години „остало неколико нерешених случајева насиља над новинарима”, а да су „судови против медија изрицали високе новчане казне по тужбама за клевету”.

„Без промене званичних ставова према насиљу над новинарима или клевети, уз опасност да би законодавне промене могле омогућити враћање контроле власти над медијима, рејтинг Црне Горе за независне медије остаје на прошлогодишњем 3,75”, констатује „Фридом хаус”.

На овакву оцену јавно је реаговала председник Врховног суда Црне Горе, Весна Меденица која је оценила да је „Фридом хаус” користио „нетачне податке за свој извјештај” и да „не може коментарисати судске одлуке о високим казнама против новинара”.

Поменутим медијима се не пише добро уколико судови усвоје све тужбе, јер ће недељник „Монитор” и дневници „Вијести” и „Дан” морати да плате око 13 милиона евра казни „за клевете и душевне болове”.

Ове медијске куће већ су исплатиле неколико десетина хиљада надокнаде „за душевне болове”, док је „Монитор” по истом основу тренутно „дужан” око 300.000 евра, дневник „Вијести” око 12 милиона евра, а „Дан” око 300.000 евра .

Комесар за људска права Савета Европе, Томас Хамаберг о пресудама новинским кућама у Црној Гори изнео је оцену да не може бити слободе информисања „у условима у којима се високим новчаним износима кажњава клевета”.

„Ако се изричу новчане казне, оне би требало да буду на разумном нивоу. Савет Европе на томе инсистира. У противном, може да дође до уништавања медија због банкротства”, оценио је он.

Економски и медијски аналитичари тврде да су захтеви за астрономским судским казнама, пре свега „мотивисани економским уништењем и гашењем независних медија” са циљем да се „утера страх у кости новинарима и њиховим уредницима” чиме би схватили како није паметно објавити било шта што није по вољи политичких моћника.

Да неће ићи лако новинским кућама са црногорском влашћу потврђује и чињеница да је почетком прошле недеље владајућа коалиција – Демократска партија социјалиста и Социјалдемократска партија, одбила да у дневни ред седнице парламента уврсти предлог Покрета за промене резолуције о заштити јавне речи, којом би „парламент исказао забринутост због све чешћих непримерно високих осуда за накнаду штете, које својом неодмереношћу доводе у питање слободу изражавања и представљају притисак на новинаре”.

Често се може у Црној Гори чути оцена да је за то делом крив и Закон о медијима, али се изгледа овај акт довољно и студиозно никада није ишчитао, јер у њему пише „да Црна Гора обезбеђује и јамчи слободу информисања на нивоу стандарда који су садржани у међународним документима”.

Критика политике и политичара представља суштину демократског друштва и право на слободу говора и изражавања ужива пуну заштиту Европског суда за заштиту људских права у Стразбуру. Да ли је тако и у Црној Гори?

Новица Ђурић

--------------------------------------------------------

Ђукановићеве „боли” од милион евра

Већину тужби против наведених листова поднели су људи блиски премијеру Милу Ђукановићу: Веселин Баровић, Станко Суботић, Ацо Ђукановић… Сам Ђукановић је прошле године тужио дневник „Вијести” и тражио одштету од милион евра, потом Жељезара 10 милиона, затим Сафет Калић захтева 50.000, Веско Баровић 100.000, Зоран Секулић 200.000, а Милика Чеко-Дачевић 130.000 евра.

„Вијести” су до сада платиле или ће након правоснажности пресуда платити најмање 102.244 евра. У току су у првој инстанци процеси где „оштећени”, не рачунајући премијера и Жељезару, потражују укупно 1.110.000 евра.