Референтна камата спуштена на 12 одсто

Народна банка јуче je снизила референтну каматну стопу на 12 одсто. Смањење референтне стопе не значи да ће банке одмах давати јефтиније кредите јер се то не догађа ни у земљама Европске уније, већ је додатни корак да банке имају више интереса да их одобравају, истакао је гувернер Радован Јелашић. Он истиче да ће централна банка и даље „кројити” своју камату у складу са растом цена чија је стабилност најважнија.

Јелашић је на конференцији за новинаре објаснио да је одлука Монетарног одбора о смањењу референтне каматне стопе са 13 на 12 одсто заснована на повољним кретањима платног дефицита, стабилном курсу, мањој тражњи, појефтињењу хране и стабилизацији инфлаторних очекивања. Али је и додао да и даље постоје ризици кад је реч о цени сирове нафте и ефектима фискалне политике.

Пословним банкама ће бити обезбеђена додатна динарска ликвидност од 13 милијарди динара по основу јучерашње одлуке Монетарног одбора да се удео обавезне резерве који се полаже у динарима смањи са 35 на 30 одсто.

– Видећемо како ће банке искористити ту ликвидност, да ли ће куповати хартије од вредности НБС и државне записе или ће их пласирати у кредите привреди и грађанима – рекао је Јелашић.

Гувернер је проценио да је у трећем кварталу могуће заустављање пада, па чак и благи опоравак привреде.

– Без брзог економског опоравка Србији, због финансирања буџетског дефицита, предстоји значајно увећање јавног дуга, који је за пет месеци ове године увећан за 490 милиона евра – упозорио је Јелашић и додао да је одрживост дуга, као и стандарда становништва на дужи рок могуће једино ако се позајмице државе користе за инвестиције а не за потрошњу.

Гувернер је указао и да су приходи буџета примерени смањеном БДП-у, али да на њих додатно негативно утиче и то што држава не примењује све мере које је предвидела ребалансом буџета.

– Готово сви фискални приходи бележе пад у односу на април, али и расходи. Фискални дефицит је у мају износио 17 милијарди и потпуно је финансиран задуживањем на домаћем тржишту, а у првих пет месеци он је износио око 45 милијарди динара. Дефицит буџета је у јуну износио додатних 11 милијарди динара. С обзиром на то да је пуњење државне касе и даље слабо, може се очекивати висок дефицит – упозорио је гувернер уз оцену да су корекција нивоа прихода и ребаланс буџета неопходни пре него што дође Мисија ММФ-а.

Говорећи о инфлацији, он је рекао да је раст цена које су под контролом државе од почетка ове године 13,9 одсто, а на крају јуна годишња инфлација износила је 8,2 одсто. Очекивања гувернера су да ће у наредном периоду инфлација бити у границама циљаног распона, који је за ову годину осам одсто, са одступањем плус-минус два одсто. Према проценама НБС, у наредним месецима, кад је реч о регулисаним ценама, нафтни деривати могли би да поскупе 2,3 одсто, комунално-стамбене услуге 2,5 одсто, а цигарете два одсто.

Б. Думић

-------------------------------------------------

Немогуће смањење камата

(/slika2)У Србији нема услова за снижење каматних стопа на кредите, оценио је генерални секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић.

Он је на конференцији за новинаре казао да је за снижење каматних стопа потребно смањење стопе обавезних девизних резерви за банке, пад инфлације и смањење ризичности земље и пласмана. „Када Србија буде имала кредитни рејтинг три Б плус (БББ+), стопу обавезне резерве 18 одсто и инфлацију око три процента годишње, камате ће бити око 10 одсто и ниже”, казао је Дугалић.

Према његовим речима, тренуто је кредитни рејтинг Србије два Б минус (ББ-), инфлација је у 2008. години била 8,5 одсто, а обавезна резерва је око 40 одсто.

Према наводима медија, просечна каматна стопа на стамбене кредите у Србији у првом тромесечју ове године била је око 8,3 одсто, камате на потрошачке кредите у еврима су око 20 одсто, а на кредитне картице за динарску потрошњу око 30 одсто годишње.

Дугалић је навео и да је највећи део добити банака на српском тржишту у 2008. остварен из трговине репо хартијама од вредности Народне банке Србије (НБС), прецизирајући да је 32 од укупно 34 милијарде динара добити остварено трговином тим хартијама. „Највећи део добити је остварен од репо хартија, а не од камата”, рекао је Дугалић.

Бета