Јули у знаку Европе

Јули ће бити изузетно значајан за приближавање Србије европским интеграцијама будући да се до краја месеца очекује препорука Европске комисије за визну либерализацију за земље западног Балкана, након чега би ЕК требало да Савету министара ЕУ и Европском парламенту упути предлог за укидање шенгенских виза Македонији, Црној Гори и Србији (према незваничним сазнањима, без грађана Косова) до краја ове године. Други жељени корак је евентуална расправа о деблокади Прелазног трговинског споразума, а најављене су и важне посете европских званичника Београду.

Наду овдашњих званичника да би могло да дође до промене става Холандије, чиме би се та земља прикључила осталим државама ЕУ и САД које верују да Србија чини све да испуни обавезе према Трибуналу, подгрева и чињеница да су холандске власти у јуну изразиле спремност на делимично одмрзавање споразума.

Маја Бобић, секретар Европског покрета у Србији, не верује да ће доћи до напретка одмах, али сматра да се то може догодити на јесен. Слично мисли и Владимир Тодорић, директор „Правног форума”, који очекује промену холандског става.

Маја Бобић каже да деблокада Прелазног трговинског споразум не би сада практично много тога променила, будући да постоје аутономне трговинске мере ЕУ(од 2000. године) и да Србија примењује ССП. Али, европске трговинске мере истичу 2010. године, због чега је важно да ССП буде одмрзнут до краја године. „Ако бисмо 2010. годину дочекали без тога, то би било јако, јако лоше и представљало би велики ударац на брзину нашег приближавања ЕУ”, сматра она.

(/slika2)На недавном састанку министара иностраних послова ЕУ, главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц поручио је да Србија сарађује са Трибуналом. Крајем прошлог и почетком овог месеца били смо сведоци учесталих оптимистичких изјава званичника Шведске, председавајуће ЕУ. Прво је Карл Билт, министар спољних послова, изјавио да Србија сада потпуно сарађује са Трибуналом, иако то још није довело до хапшења преосталих оптуженика. Потом је Кристер Брингеус, амбасадор Шведске у Београду, рекао да не искључује могућност да се пријава кандидатуре Србије деси већ током шведског председавања.

Овдашњи коментари тим поводом су различити. Истичући да би више волео да је поменута подршка дошла од амбасадора неке друге земље која можда није у толикој мери наклоњена Србији, социолог Владимир Вулетић каже да је то ипак добар сигнал и да Србија мора да уради све што је у њеној моћи како би напредовала ка ЕУ. Тодорић каже да у овом тренутку не види велику могућност и жељу Шведске да претерано притиска Холандију да одустане од свог чврстог става.

У београдској штампи недавно је, из поузданих бриселских извора, објављена информација о томе како ЕУ охрабрује Србију да поднесе захтев за стицање статуса кандидата до краја године, јер је „види као кључну земљу региона и жели да је са слепог пребаци на главни колосек европских интеграција како би што пре стигла остале земље западног Балкана”.

Бобићева мисли да је добро што се не искључује могућност подношења кандидатуре, али да је пре тога најважније да се постигне консензус у ЕУ, што ипак неће бити могуће без позитивног става Холандије, односно изручења Младића Хагу.

Биљана Чпајак