Давид Дудаи варао Србију, Панаму и Кину

Питање је дана када ће рачун Београда бити блокиран. Довољно је само да израелска офшор компанија из Панаме „Electronical and Аutomation corp. Inc” затражи од Вишег трговинског суда да почне поступак принудне наплате 10 милиона евра које јој град дугује и српска престоница више неће моћи слободно да располаже сопственим новцем.Таква опасност задаје главобољу Градском јавном правобранилаштву, које већ годинама некако успева да одложи извршење поступка принудне наплате.

Али, одлагању је изгледа дошао крај. Град је сатеран у ћошак и мораће да плати цех сумњивог посла који је склопљен са још сумњивијом израелском компанијом 1992. године.

Реч је, подсећања ради, о Уговору о концесији о управљању паркинг системом у Београду. Тако је пре 17 година поменута офшор компанија узела 16 милиона долара кредита од Дафимент банке, који никад није вратила, да би њиме, тобоже, градила паркинге по Београду.

Да ствар буде још гора, „Electronical and Аutomation corp. Inc” је потом тужила Београд пред Арбитражним судом у Паризу за неиспуњење обавеза из уговора. И добила је спор. Због тога главни град Србије сада израелској фирми мора да плати 10.189.985евра на име измакле користи и 1.240.000 долара на име стварне штете и судских трошкова.

Нажалост, Суд у Паризу није имао слуха за аргументе наше стране, коју је у то време заступао адвокат Рајко Игњачевић. Главна теза одбране била је да је реч о превари, јер је „Electronical and Аutomation corp. Inc” новцем украденим од штедиша Дафимент банке хтела да уђе у пројекат управљања паркинг системом у Београду.

– Новац је буквално у коферима изношен из Србије – објашњава Рајко Игњачевић. – На челу израелске офшор компаније био је извесни Давид Дудаи, који је успео да „заврне” Београд за више десетина милиона немачких марака. Иза њега је у то време стајала група адвоката и банкара из Израела. Касније смо сазнали да је на сличан начин насамарио и власти у Панами, јер је од тамошње фирме „Маринс фајненс” узео 7,5 милиона долара кредита који, наравно, никад није вратио. Занимљиво је да је и новцем штедиша Дафимент банке закључио уговор о осигурању са енглеским „Лојдом” на 16 милиона долара које је, по свему судећи, наплатио.

Овакве махинације, објашњава Игњачевић, Дудаи је имао и у Хонгконгу, а покушао је да превари и власти кинеског града Ђинан, али у томе није успео. За њим је, иначе, деведесетих година расписана Интерполова потерница, али због санкција није могао да буде изручен властима у Београду.

А шта је данас са Давидом Дудаијем?

– То, нажалост, нико не зна – каже Милован Баљак, заменик градског јавног правобраниоца. – До њега је немогуће доћи. Чуо сам неке гласине да то уопште није његов прави идентитет, што је заправо врло могуће.

Било како било, град сада мора да плати 10 милиона евра том човеку, јер су домаћи судови прихватили пресуду Арбитражног суда из Париза. Зашто је то урађено, нико не зна.

–После изрицања пресуде, од градских власти сам тражио да у Паризу предамо захтев за њен поништај. Сагласили су се да је то добра идеја, али се све на томе завршило. Након тога поступак принудне наплате пренет је на наше судове – објашњава адвокат Игњачевић.

Од тада домаћи судови одбијају све захтеве државе, односно града Београда, и пресуђују у корист сумњиве израелске компаније.

– Израелце је, у међувремену, Дафимент банка у ликвидацији тужила зато што јој нису вратили оних 16 милиона долара кредита, али није успела да добије правоснажну пресуду, већ само привремену меру. Суд је опет пресудио у корист Дудаија – истиче Баљак.

Истина, Дафимент банка има право на жалбу, тако да постоји теоретска могућност да на крају ипак добије спор и да јој новац буде враћен. У том случају, рачун фирме „Electronical and Аutomation corp. Inc” био би блокиран и град би имао шансу да позитивно оконча цео поступак.

Тада би, објашњавају упућени, 10 милиона евра које Београд дугује фирми Давида Дудаија било исплаћено Дафимент банци у ликвидацији, што је основна намера града. На тај начин би новац остао у Србији, а не би завршио на рачуну у Панами или у некој другој „егзотичној” земљи.

Никола Миковић