Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хемингвеј руски шпијун?

Хемингвеј руски шпијун?
Ернест Хемингвеј Фотодокументација Политике

ЊУЈОРК – Велики амерички књижевник и добитник Нобелове награде за књижевност 1954. године Ернест Милер Хемингвеј био је руски шпијун, односно сарадник совјетске обавештајне службе, тврде професори америчког универзитета Јејл.

Ту сензационалну вест доносе Џон Ерл Хајнс, Харви Клер и Александар Васиљев, професори Јела, у својој књизи „Шпијуни: Успон и пад КГБ у Америци”, која се ових дана појавила у америчким књижарама.

Аутори се позивају на обимну архивску грађу КГБ коју су проучавали. Према тим подацима, један од најпознатијих и најзначајнијих књижевника прве половине 20. века, који је утицао на рад многих америчких и светских писаца, 1941. године дошао је у контакт са једним Русом који га је заврбовао пред његов пут у Кину.

Велики писац и новинар леволибералних погледа није се противио сарадњи са НКВД, претечом КГБ.

Авантуриста и бонвиван, који је између стварања генијалних дела волео да пије, у списима КГБ водио се под кодним именом „Арго”.

Аутор књига „Збогом оружје”, „Коме звоно звони” и „Старац и море”, за коју је 1953. године добио Пулицерову награду, познат је и по својим извештајима из Шпанског грађанског рата.

Према документима КГБ, Хемингвеј, страсни риболовац и ловац сретао се са совјетским агентима током Другог светског рата и непосредно после рата у Хавани и Лондону, сам нудећи своје услуге.

Својим бродом Ел Пилар, осим што је ловио сабљарке, уз америчко-кубанску обалу за опште добро ловио је и нацистичке подморнице.

Међутом, према доступној архивској грађи Ернест Хемингвеј алиас „Арго” очито није импресионирао као способан шпијун јер никада од руског колеге није добио никакав задатак нити је за КГБ прибавио неку вредну информацију, тако да је са безбрижним, али повремено и депресивним великаном контакт прекинут већ крајем 40.

Великан америчке и светске књижевности уживао је у својој слави на Батистиној Куби испијајући Бакарди, ловећи егзотичне рибе, да би се након доласка Кастра на власт, повукао у родну Америку где се омиљеном ловачком пушком убио 2. јула 1961. године, подсећају аутори књиге.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.