Митови у које доктори верују

Неке ствари се у медицини знају и ту збора нема. Треба пити око осам чаша воде дневно и чувати се слабог светла, јер квари вид. Не ваља се често бријати, јер то убрзава раст длака, а добро би било и „ширити видике”, јер људи користе само десетак одсто мозга.

Нетачно.

Барем тако тврде стручњаци Универзитета у Индијани, САД. У истраживању о најчешћим медицинским заблудама посебну пажњу посветили су оним које су се поткрале и „под неки бели мантил”, те су тако уврштене у репертоар медицинских заблуда немалог броја лекара. У докторским ординацијама одомаћило се чак седам погрешних здравствених савета, сматрају на Универзитету у Индијани.

1. Читање при слабом светлу квари вид

Ово уверење вероватно је проистекло из чињенице да се очи напрежу у полумраку. Читање у таквим условима је непријатно, јер је теже „изоштрити” вид. Мање се и трепће, па очи постају суве. Ипак, осим непријатности, ово не узрокује теже последице.

2. Бријање чини да коса расте брже и да јетамнија

Упркос општем уверењу да је тврдња тачна, још 1928. је установљено да бријање нема утицаја на брзину ницања длака, као ни на њихову боју. Ово су потврдила и новија испитивања, а свеже длаке су нешто тамније зато што још нису или су кратко биле изложене сунцу.

3. Коса и нокти расту после смрти

Иако је у филмовима често добијало потврду, ово мишљење је нетачно. Раст косе и ноктију захтева „сложену хормонску регулацију” која је могућа само у живом телу. Заблуда је вероватно настала због исушивања и смањивања тела после смрти и тако створене оптичке варке.

4. Људи користе само десет одсто мозга

Познату тврдњу многи приписују Алберту Ајнштајну, премда нема писаног трага о томе да ју је баш он изрекао. Извесно је да овај мит постоји чак од 1907. године, а од тада га често помињу заговорници „непрестаног рада на себи”. Ипак, бројна истраживања показала су да људи користе много више од једне десетине „кликера”. „Тестови су показали да практично не постоји део мозга који је потпуно ’тих’ и не користи се”, наводи се у раду стручњака из Индијане.

5. Треба пити најмање осам чаша воде дневно

За оправданост овог савета не постоје научни докази, али се он често може прочитати у штампи. Заблуда је вероватно настала од погрешно представљене чињенице да је одраслом човеку потребно око 2,5 литара воде дневно. Ипак, драгоцена течност се осим чашама уноси и храном, а има је и у соковима, чајевима, па чак и у кафи.

6. Ћуретина људе чини поспаним

Овај мит „исцеђен” је из податка да ћуреће месо садржи триптофан, аминокиселину која утиче на расположење и спавање. „Невоља” је у томе што у ћуретини нема веће количине триптофана. Наиме, исто толико „успављујуће киселине” има у пилетини и говедини, а у свињском месу и сиру има је чак и више. Заблуду је узроковало то што се ћуретина најчешће једе за празнике, као део богатог оброка, а после „крканлука” осећај поспаности је уобичајен. Јер варење црпи енергију.

7. Мобилни телефони узрокују озбиљне електромагнетне сметње у болницама

У Сједињеним Америчким Државама објављено је више од стотину чланака у којима се тврди да мобилни телефони стварају „лажне узбуне” на мониторима и другим уређајима. Чак је и „Волстрит џорнал” на насловној страни објавио чланак на ову тему. Резултат је била забрана коришћења мобилних телефона у многим болницама. Ипак, стручњаци са Индијана универзитета нису пронашли научне доказе за ову тврдњу. Испитивања су обављена и на познатој „Мејо клиници” 2005. године. Приликом 510 тестова са 16 медицинских уређаја и шест мобилних телефона нису забележене никакве сметње. Слично је показало и још обимније истраживање спроведено две године касније. С друге стране, установљено је да је коришћење мобилних телефона за комуникацију доктор–пацијент умањило број грешака и касних дијагноза у чак 22 одсто случајева.

Б. Д. П.