Заштита потрошача – на папиру

Просечан потрошач у Србији углавном не зна ко штити његова права. Иако се у јавности помињу позамашне суме новца којима располаже ресорно Министарство трговине, а пројекти за унапређења права купаца представљају као најбоља решења, конкретних ефеката и даље нема. И док се у Министарству трговине припрема објављивање конкурса за овогодишњу расподелу средстава потрошачким организацијама (тек од септембра) људи у удружењима слежу раменима и упозоравају да је година на измаку, а још нису ни одређена правила како конкурисати за новац од државе.

– Очигледно не желе да се озбиљно баве заштитом потрошача. У овој години није одржан ни један састанак Савета министра за заштиту потрошача, није јасно ни шта је репрезентативна потрошачка организација, нити грађани имају увид како је потрошен прошлогодишњи буџет од око 24 милиона динара. Ако су пројекти удружења за заштиту потрошача однели четири милиона динара, где је остатак. Да ли је подељен за хонораре, дневнице? Не знамо – каже Горан Паповић, потпредседник Националне организације потрошача Србије.

Пре недељу дана је на адресе потрошачких организација стигло писмо у коме их Министарство трговине обавештава да ће и ове године за пројекте бити подељено четири милиона динара, али није објашњено по којим условима. Осим намере да финансијски подржи пројекте који ће обухватити што ширу циљну групу грађана, јасно је још једино то да ће предмет конкурса бити они предлози које предложи већи број организација.

У Министарству трговине кажу да је реч о неформалном допису којим се организацијe позивају да предложе теме будућег конкурса.

– А шта то значи? Да ли Министарство уопште има идеју како ће се то одвијати. Ваљда би требало разјаснити шта су то репрезентативне организације, па онда дефинисати правила конкурса. Овако, наћи ћемо се у позицији да се новац троши, а да потрошачи немају користи од тога. Да не говоримо о томе да смо већ у другој половини године – каже Паповић.

На питање како ће се потрошити средства намењена заштити потрошача у овој години, осим четири милиона динара која би требало да добију потрошачке организације, из министарства одговарају да је реч о још четири пројекта.

– На јачање административних капацитета министарства и унапређење сарадње са другим институцијама које се баве овом проблематиком (израда закона, усавршавање запослених и информисање јавности) планирано је 4.381.000 динара. За унапређивање информисаности потрошача и јачање капацитета потрошачких организација још 5,1 милион, а за област заштите конкуренције 500 хиљада динара. Преостала сума од 1,7 милиона динара биће потрошена на „истраживање сатисфакције потрошача у Србији”, што подразумева и праћење кретања животног стандарда, навели су у писаним одговорима из Министарства трговине.

Држава се, дакле, заклиње да ће побољшати положај потрошача. Како онда потрошачке организације не примећују ту њену намеру државе, него и даље тврде да нема јасне стратегије, као и да држава не реагује на упозорења Европске уније да нисмо много напредовали у овој области. Србији се тако замера и непостојање кровне организације за заштиту потрошача, а представници удружења тврде да некоме одговара јавашлук у овој области, јер се тиме иде наруку произвођачким и увозничким лобијима. Земље у окружењу имају јаке потрошачке организације, њихови предлози на изради закона се уважавају, а потрошачи свакодневно могу да им се обрате за помоћ.

Да ли купац код нас може да се заштити ако је повређено његово право? Тешко питање, али и домаћи задатак за Министарство трговине које тек прави планове како да потроши буџет за заштиту потрошача.

Ј. Антељ