Истрага у три смене

Истражне судије Окружног суда у Београду протекле недеље имале су пуне руке посла. За само недељу дана, судијама на дежурству приведене су 22 особе, од којих три за кривично дело убиства, а њих 18 остало је у притвору. Истражне поступке против окривљених водиће судије Истражног одељења овог суда којих је укупно 11.

– Истражни поступак се покреће када постоји сумња да је одређена особа учинила кривично дело. Током истраге, судија прикупља доказе и податке који су потребни да би могло да се одлучи да ли ће се подићи оптужница или обуставити поступак. Истражни судија, такође, прикупља и доказе за које постоји опасност да неће моћи да се понове на главном претресу или би њихово извођење било отежано. Истрага се обавља у оном обиму у којем је то потребно у конкретном случају – објашњава Ивана Рамић, портпарол Окружног суда у Београду.

Према њеним речима, истрага не треба да буде ни „потпуна” у толикој мери да се касније главни претрес не би свео на просто понављање, нити „непотпуна” јер би то довело до развлачења, прекидања или одлагања главног претреса. Оцену о томе даје истражни судија. И по закону се, напомиње наша саговорница, прописује да се истрага завршава када истражни судија процени да је „стање ствари довољно разјашњено”.

(/slika2)Поред редовних предмета који се судијама додељују у рад када надлежно тужилаштво достави захтев за спровођење истраге, истражне судије имају и двадесетчетворочасовно дежурство. Према утврђеном распореду, сваки судија дежура од три до пет пута месечно.

– С обзиром на то да је Окружни суд у Београду надлежан за најтежа кривична дела и да својом надлежношћу покрива велику територију, 16 градских и приградских општина са више од два милиона становника, готово увек током дежурства, судија има неколико привођења. Често се ради о предметима са више особа којима се на терет ставља извршење једног или више кривичних дела. У случају да се изврши дело из надлежности окружног суда, дежурни истражни судија, излази на лице места како би извршио увиђај – наводи Рамићева.

Примедбе да се нека саслушања осумњичених обављају по истеку радног времена или ноћу како би се избегао публицитет или из других разлога, портпарол Окружног суда, одлучно одбацује. Када ће дежурни судија започети саслушање осумњиченог, објашњава Рамићева, зависи од више фактора.

– Најпре зависи од тога када припадници МУП-а приведу осумњичену особу у притворску јединицу у згради суда. Након довођења осумњиченог, по претходно поднетој кривичној пријави, дежурни тужилац подноси захтев за спровођење истраге. Истражни судија не може да почне саслушање, нити да донесе решење о спровођењу истраге без захтева надлежног тужиоца. Понекад, прође и неколико сати док захтев на буде достављен судији с обзиром на то да се ради о тешким кривичним делима. По пријему захтева за спровођење истраге, судија мора да се упозна са предметом и садржајем захтева, а све то како би могао да започне саслушање осумњиченог – наводи Рамићева.

Пре саслушања код истражног судије, осумњичени има право на поверљив разговор са браниоцем, чије трајање није ограничено. Ни време изношења одбране осумњиченог није ограничено. Осумњичени у року од 48 сати мора да буде приведен дежурном истражном судији, али не и да буде саслушан, односно да његово саслушање не буде окончано, а из разлога да му не би било повређено право на одбрану. Према речима Рамићеве, није редак случај да се осумњичени саслушава и по више сати чиме се продужава укупно трајање саслушања, а нарочито ако захтев за спровођење истраге обухвата више особа.

Занимљиво је и да је истражни судија „задужен” за издавање дозвола за посете притвореницима. Наиме, по одобрењу истражног судије, притвореника могу да посећују блиски сродници, а по захтеву окривљеног лекар и друге особе. Поједине посете могу да се забране уколико истражни судија процени да би то могло да наруши ток поступка.

– Притвореник може да се дописује са особама ван затвора, али са знањем и под надзором истражног судије – наводи на крају Рамићева.

Мирослава Дерикоњић