Шенген "срушио" мостове на Сутли

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 20. децембра – Словенија је, како би достигла стандарде које је Брисел захтевао за увођење шенгенског режима, "морала да доведе у ред" границу према Хрватској, гласи званично саопштење којим влада у Љубљани правда чињеницу да уређење понегде значи рушење постојећих саобраћајних комуникација. Резултат су "креативна", чак гротескна решења чије су жртве мостови, па ће убудуће с ретким изузецима мештани реку Сутлу моћи да пређу само на службеним граничним прелазима који су удаљени и по неколико десетина километара, за разлику од мостова који су више од века слободно повезивали живот с обе стране реке.

Никад до сад није било важно на којој обали живиш, ни где си запослен; обрађивали су земљу и међусобно се помагали, из рода у род. Уосталом, многи су испреплетани и крвним везама; Словенци су се женили на хрватској страни, и обрнуто. Било је лако неговати добре односе јер је преко реке била постављена мрежа брвана и мостова, од којих су многе мештани изградили својим рукама и доприносима.

Мада још од 1991. и осамостаљења Словеније ствари нису више једноставне, заједнички живот тек постаје компликован. Тачку на све је ударио шенгенски режим, који укида шансу било каквог "слободног преласка" с једне обале на другу, односно из Словеније у Хрватску и обрнуто. "Раније сам обилазила ћерку Паулу на другој страни Сутле кад год сам хтела, а сад кажу да више не смем иако је њена кућа удаљена само 50 метара од наше", вајка се Марија Беле из Трличног у општини Рогатец и показује руком према бетонском мосту пред којим стоји бели аутомобил без ознака. "Полиција чува мост ноћ и дан, зато не можемо преко. Пре су се возили само уз међу, а сад су ту стационирани већ пола године. Жалосно је све то – гледамо се са суседима и ближњима, свако са своје стране, а не можемо једни другима тек тако да приђемо."

Маријине речи потврђује унук Давор који тумачи да је два километара ниже гранични прелаз Добовец, онда се другом обалом треба вратити назад два километра, па опет истим путем кући – укупно осам. Најгоре је ђацима из словеначких породица, који иду у Добовец у школу – раније су трчали преко моста на аутобус који тамо стаје, а сада су зависни од родитеља који морају да их возе. Сви решење виде у рампи која им је обећана, а која би била са словеначке стране моста. "Онда бисмо добили кључеве рампе и опет бисмо могли да живимо као пре", поручују сељани градоначелнику Рогашке Мартину Миколичу. Бетонски мост код куће број 16 у Трличном, који повезује заселак са Хромцем у Хрватској, надживео је друге зато што је то један од десет за које ће "двовласници", дакле они који имају земљу на обе стране Сутле, добити кључ.

На Сутли је протеклих месеци порушено шест од 16 мостова, укупно два моста и четири брвна. Породицу Беле од свега највише секира што су 24 сата на дан под будним оком полиције: "Јесу љубазни, али практично су нам у авлији. Најгоре је око поноћи кад се смењују, онда чујемо брујање аута и њихов разговор, што је прилично непријатно." "Никад раније нисмо били свесни границе, газили смо преко њива, а сада с трактором морам сваки пут преко граничног прелаза, једном нас прегледају Хрвати, други пут наши, баш незгодно", додаје Терезија Корајжа, која никако да схвати зашто је службена лица приликом контроле на "чек-поинту" једном грде "јер не сме да седи у приколици", а кад други пут седне у тракторску кабину, опет није како треба. "На крају смо имали срећу да продамо земљу на хрватској страни фабрици стакла ‘Стража’ која тамо гради складишта", задовољна је госпођа Терезија, уз нешто сете, јер – "тешко је било опростити се од свог грунта".

У целој причи је апсурдно то што је Сутла мала и уска река, па ју је нарочито у сушно доба могуће "прегазити" безмало било где, а да се чак ни ноге не поквасе. Упркос свему, мештани са словеначке стране кажу да ће се привићи на нови ред, да илегалци преко њихових мостова сигурно неће моћи и да су задовољни, јер "смо коначно у Европи, где заједничка правила треба поштовати".

--------------------------------------------------------------------------

Од Кумровца до Шенгена

Река Сутла (на словеначком Сотла) скоро целом дужином обележава границу између Словеније и Хрватске; дуга је око 92 км, од тога Хрватској припада 89 км. Некада је делила аустријску Штајерску и Угарску, извире у Словенији на јужним обронцима Мацељске горе, а у Саву се улива као лева притока код Савског Марофа. Долином Сутле пролазе железничка пруга и пут до Кумровца.