Забрањено село надомак Бујановца

Велики Трновац –Полиција сме да уђе у Велики Трновац, чак тамо постоји и одељење полицијске станице с двадесетак полицајацакојисузадужениза одржавање мира у овом месту, каже за „Политику” Драган Величковић, командир полицијске станице у Бујановцу.

–Наши људи тамо свакодневно обављају редовне задатке и може се рећи да је безбедносна ситуација тамо идентична с другим срединама исте величине. С друге стране, нису нам познате информације да у Великом Трновцу постоје магацини дроге или лабораторије за производњу наркотика. Сваку информацију о томе смо проверили и никада нисмо ништа слично нашли. До сада је обављено отприлике 200 претреса кућа – каже Величковић за наш лист.

Он на тај начин демантује податке по којима српска полиција не сме да уђе у Велики Трновац, место поред Бујановца, које важи за главни дистрибутивни центар наркотициказа Балкан. Да би поткрепио тврдњу да полиција несметано улази у Велики Трновац, Величковић је,заједно с нашом екипом,у ово место послао у патролу двојицу полицајаца. Истовремено, они су били задужени за нашу безбедност. Нису баш били одушевљени што морају да крену с нама у Трновац, а један од њих је прокомантарисао да не би било „добро” да, заједно с њима, станемо и фотографишемо споменик Ридвану Ћазимију, познатијем као Капетан Леши, који је био један од команданата формације назване Ослободилачка војска Прешева, Медвеђе и Бујановца, а који је убијен 2001. године.

У „забрањено” село ушли смо,дакле,под полицијском пратњом. На улицама овог места,које по последњем попису има 8.893 становника (међу којима нема ниједног Србина), подсетило нас је на слике из америчких филмова у којима се приказује нека затворна средина, такозвани црначки гето. Људи, углавном седе у групама испред кућа које су опасане великим бетонским зидовима, иза којих се назиру само кровови. Саобраћај у главној улици је фреквентан, а често се могу видети „мерцедеси” и „голфови” са затамњеним стаклима. Улазак наше екипе у пратњи полиције изазвао је пажњу у селу. Сви су знатижељно гледали шта се то дешава, а поједини су, чим сун нас видели, кренули пешице ка центру села. Ми смо послушали полицијску патролу, па смо споменик Капетану Лешију, изнад чијег обележја и велике фотографије стоји албанска застава, сликали из аутомобила у покрету.

У центру села постојинеколико кафића и кафана. Из кафића, у којима седе углавном млађи људи, одјекује музика са Ем-Ти-Вија, док се из кафана чује гласна албанска музика. Када смо стали у центар села, није прошло ни два минута док на нас није почела да виче екипа људи која је седела у једној од кафана, преко пута џамије.

„Шта фотографишете, ко вам је дао одобрење, да ли сте питали неког да дођете”, било је прво што нам је довикнуо Албанац који, по процени, има око 35 година.

Пришли смо му и објаснили да смо новинари из Београда. То је читаву екипу људи око њега, како се чини, додатно разбеснело.

„Пишете о нама свашта, а дошли сте овде без питања да фотографишете. Ко вам је дао дозволу за то. Ушли сте у пратњи полиције, а нисте ни питали да дођете до џамије”, рекао је.

Патрола полиције која је кренула с нама била је тада удаљена педесетак метара од нас. Проценили смо да би безбедније било да смиримо ситуацију, па смо им објаснили да нисмо дошли да провоцирамо и вређамо, већ да радимо свој посао. После неколико минута напетог разговора, током којег смо ми смиривали, а они понављали да нам „ту није место”, пристали суна кратки разговор.

„Питајте шта вас интересује”, рекао је надмено предводник те групе људи који није желео да се представи.

Рекао је да се лоше живи и да нема шта друго да каже. Није хтео ништа да каже о терористичком нападу од пре неколико дана на путу Бујановац–Гњилане у којем су повређена два припадника Жандармерије.

На питање о Трновцу као главном центру за наркотике, рекао је само: „Глупости”.

Нико од осталих мештана није желео да прича с нама, па смо убрзо напустили село.

Прича о Великом Трновцу, као главном пункту за наркотике на Балкану,потиче из извештаја који већ дуго спомиње Интерпол. Према тим подацима, у Великом Трновцу је у сваком тренутку најмање три тоне хероина спремно за испоруку.

О Трновцу информације имају и у италијанском Центру за борбу против мафије (ДИА). Они су у недавном извештају изнели податак да се скоро 70 одсто дроге намењене западноевропском тржишту шверцује преко Прешева и Великог Трновца.

Према том извештају, кријумчарење је главна делатност за око пет хиљада Албанаца из тог дела Србије, а целокупан шверц дроге контролишу породице Османи, Халифи и Буњаку.

Италијани су у истом извештају написали да,иако се зна да је то подручје пуно криминала, нико им не може стати на крај. Европске полиције немају право да делују на подручју Србије, а службе Србије не могу адекватно да интервенишу.

Неке процене кажу да те три тоне складиштеног хероина даноноћно чувају страже до зуба наоружаних Албанаца, али поузданих потврда заправо и нема. Док смо пролазили Трновцем, нисмо видели никог ко носи оружје. Један инспектор полиције упућен у ситуацију на југу централне Србије објашњава да су полицијске акције у Великом Трновцу тешко изводљиве јер је цело село укључено у и те како уносан нарко-бизнис. Скоро сви мештани су повезани блиским родбинским везама, па је међу њих немогуће убацити агента или доушника, а сеоске страже су тако добро организоване и постављене да нико непримећен не може да се приближи Трновцу. То показују честе заплена хероина код људи из Великог Трновца који нису ухапшени у овом селу, већ на наплатним рампама код Ниша и Београда.

Велики Трновац има одличан географски положај и налази се у непосредној близини граница с Бугарском, Македонијом, Косовом и Албанијом. Због тога се, наводно, у њега слива велики део хероина из Пакистана, Авганистана, Ирана и Турске. Ту се, према тим подацима, складишти и препакује, а затим кријумчари даље. Процене указују да се из Трновца годишње дистрибуира између 50 и 60 тона хероина, а два главна кријумчарска коридора су преко Албаније и Црне Горе ка Италији и преко Србије ка западноевропским земљама.

Свима, који се баве, по разним „основама”, нарко-тржиштем, ситуација постаје јаснија када знају да су Велики Трновац и Бујановац у непосредној близини граничнихпрелазакоји нашу земљу повезују са југом Европе, Азијом и Блиским истоком где се укрштају нарко-магистрале које воде према Великом Трновцу.

Душан Телесковић