Туристи кренули узбрдо

Лапчићи, Марковићи – У селу Лапчићи, високо над морем, мешају се блага приморска и планинска клима. Али однедавно и различити светски језици. Око базена усред села, на терасама вила које су саграђене у етностилу, Американци, Енглези, Французи, Београђани... Изабрали су овај комплекс за одмор. Не због цене, јер овде најам четворокреветне виле стаје дневно 400 евра, већ због јединствене понуде.

И док доле, у Будви, муку муче како да напуне луксузне апартмане, али и обичне собе, овде не знају за тај проблем.

– Већ подуже су попуњене све три виле комплекса „Виле Лапчићи”, смеши се њихов власник Саша Франета. – Враћају се они који су били лане, други резервишу смештај пошто су видели интернет презентацију села.

Поред базена, ту су сауне, џакузи у природи испод старих смокава и јабука, свака вила поред спаваћих соба има раскошни дневни боравак са сателитским ТВ програмом, камином, терасама, одакле „пуца” поглед на већи део Будванске ривијере. У средини села, у стаклу, дрвету и камену је ресторан где госта дочекују домаћи специјалитети, његушки сир и пршут, добра риба, врсна вина.

Власник је новим здањима у старом стилу дао и душу. Сликари који су овде боравили током зиме оставили су вредне слике које красе зидове свих објеката. Ускоро ће и екстеријер бити обогаћен скулптурама.

– Осетио сам да туристи, они који имају новца и желе прави одмор, беже од бетона, гвожђа, градске вреве, хотелске етикеције и уштогљености. Створио сам кутак где тога нема, где је гост некако као у својој кући, у селу над морем. До плаже води магистрални пут дуг десетак километара, па моји гости пробају и слану воду. А онда се враћају на базен и у тишину Лапчића – смеши се Франета, уз напомену да „нема зиме за ово лето”.

Мало јужније у селу Марковићи, Горан Тодоровић, који се дуго бавио угоститељством у Бечићима, у малом али веома посећеном ресторану „011” одлучио се такође за етноваријанту. Пуне две деценије градио је објекат, уз поток на крају села. Назвао га је „Скривени рај” и управо је отворио своје капије за госте. Пространа дискотека, ресторани са сачем и ражњевима на којима се окрећу јањци, стари млинови, само су део јединственог амбијента за госте са новцем који желе тишину и врхунски залогај.

– Људи су ме подозриво гледали, било је коментара у стилу „баца време и новац”, али сам био упоран. Знам да су туристи, и домаћи и странци сити гужве, бетонских шеталишта, прегласне музике, брзе хране... Овде свега тога нема, а има много другог лепог. Одувек сам веровао да је ово права ствар и верујем нисам се преварио. Туристи полако али сигурно крећу узбрдо – рекао нам је Горан Тодоровић.