Рупел: Косово имало 80 одсто статуса републике

Специјално за "Политику" од дописника Танјуга
Брисел, 20. децембра – Европска унија и Приштина ће "координирати" даље кораке ка решавању статуса Косова и Метохије с обзиром да Савет безбедности УН није успео да пронађе договор о томе на својој седници у Њујорку, изјавио је словеначки шеф дипломатије Димитриј Рупел, на брифингу за новинаре у Бриселу посвећеном председавању Словеније у првој половини 2008. године. "Кључна реч је ‘координација’ (…) ЕУ и Косово морају да се договоре шта даље без журбе и без уцењивања", изјавио је Рупел, додавши да очекује да одлуке о статусу Космета буду донете током словеначког председавања, које истиче крајем јула. Словеначки министар спољних послова је нагласио и да се не слаже да је ЕУ, након седнице Савета безбедности, одлучила да делује против међународног права и ван система УН.

"То није тачно (…), ми ћемо поштовати резолуцију 1244 и применити је", изјавио је Рупел, додајући да је ЕУ "спремна да призна реалност на западном Балкану".

Он је оценио да је резолуција 1244 довољна основа за слање мисије Европске уније на Косово и Метохију, али да ће министри спољних послова Уније одлуку о тој основи вероватно донети на наредном састанку Савета министара ЕУ 28. јануара.

"НАТО је на састанку Северноатлантског савета одлучио да је 1244 основа за војно присуство Кфора на Косову (…) ако је 1244 довољно добра за војно присуство, зашто не би била довољно добра за цивилну мисију", одговорио је Рупел на питање о правној основи за слање мисије Уније.

Рупел је истакао да је ЕУ на самиту прошле недеље у Бриселу донела "изузетно важну политичку одлуку" о слању мисије.

"То је била политичка, а не практична одлука, јер ће се о практичним детаљима разговарати 28. јануара" на састанку Савета министара, нагласио је он, додајући да очекује да тада министри ЕУ усвоје "акциони план" за слање мисије.

Он је нагласио да очекује "одређене компликације" у вези постизања јединственог става у ЕУ о правној основи за мисију.

"Али те компликације нису везане за само Косово, већ су везане за ситуације у појединачним земљама", нагласио је Рупел.

"Словенија ће рецимо убеђивати Кипар да је Косово јединствен случај (…), ми ћемо се борити за јединство ЕУ", истакао је словеначки шеф дипломатије на брифингу за новинаре посвећеном председавању Словеније у првој половини 2008. године.

"Неки кажу да се жели подела Србије, а ми сматрамо да неко жели да подели ЕУ (…) Словенија ће радити на томе да се избегне подела у ЕУ", додао је Рупел.

Он је подвукао да ће ЕУ у наредном периоду "веома пажљиво разматрати план Мартија Ахтисарија".

"Не познајем ниједан други план који је толико софистициран о овом питању", истакао је он, додајући да је увек могуће да неки додатни предлози из земаља ЕУ буду стављени на сто.

Рупел је на традиционалном брифингу за новинаре које организује свако будуће председништво ЕУ одржао свој кратак час из историје присутним новинарима, оцењујући да постоји још увек пуно неразумевања око онога што је , према њему, проузроковало да Косово буде "јединствен случај" у свету.

"Примећујем да постоји ту и тамо непознавање проблема Косова и његове историје", истакао је Рупел, објашњавајући да је криза почела 1989. године када је "бивши српски председник Слободан Милошевић укинуо аутономију Косову".

"Косово је тада имало 80 одсто статуса једне конститутивне југословенске републике. Постојало је, дакле, само 20 одсто разлике између једне покрајине и једне републике", математички је објаснио Рупел.

Затим је "Милошевић 1991. године напао Словенију", а осам година касније "1999. године Милошевић је напао Косово, што је проузроковало НАТО интервенцију".

Позивајући се на још једну историјску референцу, Рупел је посебно нагласио значај 14. децембра, датума одржавања прошлонедељног самита ЕУ на којем су шефови држава оценили да нема више простора за даље преговоре и постигли договор о спремности да пошаљу мисију ЕУ на Космет.

"Не могу а да вас не подсетим да се та одлука Европског савета догодила управо на 16. рођендан 14. децембра (1991. године) када је Европска заједница донела одлуку од признавању независности Хрватске и Словеније", самозадовољно је приметио Рупел.

Рупел је истовремено додао да би "Србију требало охрабрити у вези Косова" иако је, према његовим речима, "важно раздвојити" питања статуса Косова и европских интеграција Србије.

"Ми не желимо да се мешамо у председничке изборе у Србији (…) Покушаћемо да видимо како можемо да радимо а да се не мешамо", истакао је Рупел.

Он је истакао да се Словенија залаже за то да Србија што пре потпише Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) са Србијом, те да она што пре добије статус кандидата за чланство.

Рупел је, с друге стране, рекао да "зна које су обавезе Србије" и да ЕУ неће одустати од услова везаних за сарадњу с Хашким трибуналом када је она у питању.